Foto: CEMA - Luka K.

Sve o izbornom procesu u Srbiji je serijal tekstova koji građanima omogućava da na najlakši način dođu do neophodnih informacija koje se tiču izbornog procesa u Srbiji. 

Koji organi su nadležni za sprovođenje izbora?

Za sprovođenje parlamentarnih i predsedničkih izbora nadležni su Republička izborna komisija, lokalne izborne komisije i birački odbori.

Lokalne izborne komisije kao srednji nivo izborne administracije uvedene su novim Zakonom o izboru narodnih poslanika.

Za sprovođenje lokalnih izbora nadležne su izborne komisije i birački odbori.

Ko su članovi Republičke izborne komisije i koliko ih ima?

Republičku izbornu komisiju (RIK) u stalnom sastavu čine predsednik, zamenik predsednika, 16 članova i njihovi zamenici, koje Narodna skupština imenuje na predlog poslaničkih grupa.

Poslaničke grupe predlažu članove i zamenike članova Republičke izborne komisije srazmerno njihovoj zastupljenosti u ukupnom broju narodnih poslanika koji pripadaju poslaničkim grupama. Nijedna poslanička grupa ne može da predloži više od polovine članova Republičke izborne komisije u stalnom sastavu.

U periodu izbora, Republička izborna komisija radi u proširenom sastavu i tada je, osim predsednika, stalnih članova i njihovih zamenika, čine i po jedan predstavnik podnosilaca izbornih lista, odnosno predlagača kandidata za predsednika Republike. Člana i zamenika člana Republičke izborne komisije u proširenom sastavu, imenuje RIK na predlog podnosioca proglašene izborne liste koji mora biti dostavljen najkasnije sedam dana pre dana glasanja.

Da li mogu da se žalim na imenovanje članova RIK-a?

Da. Svaki birač može da podnese žalbu protiv odluke o imenovanju člana i zamenika člana u stalnom sastavu RIK-a. Žalba se podnosi Upravnom sudu, preko Narodne skupštine, i to u roku od sedam dana od dana objavljivanja odluke o imenovanju u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Osim birača, žalbu može podneti i svaki podnosilac proglašene izborne liste koja je osvojila mandate u postojećem sazivu Narodne skupštine.

Kada je reč o proširenom sastavu, prigovor protiv rešenja o imenovanju člana i zamenika člana RIK-a u proširenom sastavu može podneti svaki podnosilac proglašene izborne liste, registrovana politička stranka i birač. Prigovor se podnosi Republičkoj izbornoj komisiji u roku od 48 sati od objavljivanja rešenja o imenovanju na zvaničnom sajtu RIK-a.

Da li nekako mogu da pratim sednice RIK-a?

Da, rad Republičke izborne komisije je javan.

RIK na zvaničnom sajtu prenosi svoje sednice i konferencije za medije, objavljuje zapisnike sa svojih sednica, obezbeđuje audio i video signal za prenos sednica putem sredstava javnog informisanja. Osim toga, rad RIK-a mogu da prate i zainteresovane domaće, strane i međunarodne organizacije i udruženja (posmatrači).

Gde mogu da vidim sva akta vezana za izbore?

Nakon raspisivanja izbora, Republička izborna komisija usvaja akte za sprovođenje izbora koje potom objavljuje na svom zvaničnom sajtu.

Odluke Republičke izborne komisije se bez odlaganja objavljuju na sajtu, a najkasnije u roku od 24 časa od završetka sednice na kojoj su odluke donete.

Svi zapisnici o radu biračkih odbora nalaze se takođe na sajtu Republičke izborne komisije i možete ih pronaći na ovom linku. Osim zapisnika, na zvaničnoj veb prezentaciji RIK-a dostupan je i registar svih prigovora bez obzira na kom nivou izbora su podneti.

Kada je to predviđeno zakonom, odluke Republičke izborne komisije objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Šta su lokalne izborne komisije i koja je njihova nadležnost?

Lokalne izborne komisije su opštinske izborne komisije, gradske izborne komisije, kao i izborne komisije gradskih opština Grada Beograda.

Broj članova lokalne izborne komisije u stalnom sastavu zavisi od broja upisanih birača u jedinici lokalne samouprave, a predsednika i njegovog zamenika, kao i članove i njihove zamenike, imenuje skupština opštine, odnosno grada. Ako nakon raspisivanja izbora dođe do promene odborničke grupe, skupština opštine, odnosno grada, to ne utiče na sastav lokalne izborne komisije.

U slučaju da na dan kada odluka o raspisivanju izbora stupi na snagu za područje neke lokalne samouprave ne postoji lokalna izborna komisija, istu onda obrazuje Republička izborna komisija u roku od 7 dana od dana raspisivanja izbora, i tada se predsednik i njegov zamenik, kao i članovi i njihovi zamenici, imenuju na predlog poslaničkih grupa srazmerno njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini. Republička izborna komisija takođe može lokalnoj izbornoj komisiji koju obrazuje poveriti nadležnost za više jedinica lokalne samouprave u kojima ne postoje lokalne izborne komisije.

Šta su birački odbori?

Birački odbori su organi za sprovođenje izbora koji neposredno sprovode glasanje na biračkom mestu.

Birački odbor u stalnom sastavu čine predsednik, dva člana, zamenik predsednika i dva zamenika člana. Sve njih imenuje lokalna izborna komisija na predlog poslaničkih grupa. Broj članova biračkih odbora koji pripada nekoj poslaničkoj grupi mora da bude srazmeran njenoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini na dan kada je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu. Birački odbor u proširenom sastavu imenuje lokalna izborna komisija na predlog podnosioca proglašene izborne liste.

U nadležnosti biračkih odbora je da obezbeđuju pravilnost i tajnost glasanja kao i da se staraju o održavanju reda na biračkom mestu. Članovi biračkog odbora obavljaju poslove rukovanja UV lampom, proveravanje identifikacije birača, pronalaženja birača u biračkom spisku, rukovanja sprejom za obeležavanje prsta birača, čuvanja i uručivanja glasačkih listića, poučavanja glasača o tome kako se glasa, staranja o tome da birač ubaci glasački listić u glasačku kutiju, kao i sprovođenje glasanja van biračkog mesta.

Da li i kako posmatrači utiču na rad biračkih odbora?

Rad izborne komisije i biračkih odbora je javan, što znači da sve njihove aktivnosti pri sprovođenju izbora mogu pratiti zainteresovani domaći i strani posmatrači, koji se akredituju u skladu sa pravilima koje određuje izborna komisija.

Akreditovani posmatrači nemaju mogućnost uticaja na izborni proces, već samo beleže eventualne nepravilnosti u izbornom procesu, kako tokom kampanje, tako i tokom dana glasanja.

Birački odbori imaju obavezu da posmatračima omoguće nesmetano praćenje svake izborne radnje, ali se posmatrači ni na koji način ne smeju mešati u rad biračkih odbora.

Da li su svi članovi biračkog odbora iz iste stranke?

Ne. Broj predsednika i njihovih zamenika, kao i članova i njihovih zamenika, u jednom biračkom odboru koji pripada jednoj poslaničkoj grupi mora da bude srazmeran njenoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini na dan kad je odluka o raspisivanju izbora stupila na snagu.

Ako neka poslanička grupa ima više od polovine od ukupnog broja poslanika postoji posebno pravilo: u jednoj polovini biračkih odbora ta poslanička grupa predlaže predsednika i dva zamenika člana, a u drugoj polovini predlaže predsednika, jednog člana i zamenika drugog člana. Ostala mesta u biračkim odborima raspodeljuju se ostalim poslaničkim grupama srazmerno njihovoj zastupljenosti u Narodnoj skupštini. Važno je istaći da nijedna poslanička grupa ne može na jednom biračkom mestu da predloži i predsednika i zamenika predsednika biračkog odbora.

Ako je ista politička stranka, koalicija, odnosno ista grupa građana podnela izbornu listu i na parlamentarnim i na lokalnim izborima, onda ona u prošireni sastav biračkog odbora može da predloži samo jednog člana i zamenika člana za oba izborna procesa.

Kako mogu da postanem član biračkog odbora?

Da biste postali član biračkog odbora, morate da ispunite dva uslova – da imate izborno pravo (punoletan, poslovno sposoban državljanin Republike Srbije) i da niste kandidat za narodnog poslanika.

Ukoliko ispunjavate ove uslove, ovlašćeni predlagač (neka poslanička grupa u Narodnoj skupštini ili podnosilac proglašene izborne liste) može da vas predloži za člana biračkog odbora u stalnom sastavu ili proširenom sastavu.

Ko obučava birački odbor?

Obuke za članove biračkih odbora u stalnom i proširenom sastavu organizuje Republička izborna komisija, a sprovode ih instruktori koji su prethodno uspešno savladali obuku RIK-a.

Kome su odgovorni organi za sprovođenje izbora?

Svaki organ za sprovođenje izbora odgovoran je onom organu koji ga je obrazovao.

To znači da je Republička izborna komisija odgovorna Narodnoj skupštini, lokalna izborna komisija je odgovorna skupštini opštine, odnosno grada, ili RIK-u ako je došlo do posebnog slučaja obrazovanja lokalne izborne komisije, dok su birački odbori odgovorni lokalnoj izbornoj komisiji.

Da li narodni poslanik ili kandidat za narodnog poslanika može biti član organa za sprovođenje izbora?

Ne. Po Zakonu o izboru narodnih poslanika, za člana i zamenika člana organa za sprovođenje izbora može biti imenovano samo ono lice koje ima izborno pravo i nije narodni poslanik, niti kandidat za narodnog poslanika.

Da li i kako može da dođe do promene člana biračkog odbora?

Član, odnosno zamenik člana biračkog odbora u stalnom sastavu i proširenom sastavu može se promeniti na zahtev poslaničke grupe koja ga je predložila najkasnije tri dana pre dana glasanja. 

S druge strane, predsednik i zamenik predsednika biračkog odbora mogu se promeniti najkasnije do otvaranja biračkog mesta u slučaju smrti, bolesti ili ako izgube izborno pravo.

Rešenje o promeni člana, odnosno zamenika člana biračkog odbora donosi komisija koja ga je imenovala u birački odbor, odnosno član komisije koga ona za to ovlasti.

Izvor: CRTA