Globalne štetne emisije mogle bi da dostignu vrhunac ove godine pokazuje nova analiza

Da bismo obuzdali globalno zagrevanje na 1,5°C štetne emisije bi trebalo da krenu da opadaju pre 2025. navodi se u izveštaju IPCC (Međuvladinog panela za klimatske promene). Prema najnovijim analizama postoji čak 70% verovatnoće da se ove godine dostignemo vrhunac štetnih emisija.

Dostizanje vrhunca emisija gasova koji zagrevaju našu planetu – tačke u kojoj štetne emisije prestaju da rastu i kreću da opadaju – ključno je u borbi protiv klimatskih promena.

Prema uvidima iz izveštaja Međuvladinog panela za klimatske promene (IPCC), kako bi ta borba bila uspešna, odnosno kako bi se globalno zagrevanje zaustavilo na 1,5 °C, vrhunac emisija na globalnom nivou treba da se desi pre 2025. godine.

S obzirom na to da se u toku ove godine očekuje porast količine ispuštenih gasova sa efektom staklene bašte, jasno je da čovečanstvo ima sve manje vremena da ispuni klimatske ciljeve, navedene i u Pariskom sporazumu.

Ipak, jedna nova analiza otkriva da postoji 70% verovatnoće da štetne emisije počnu da padaju tokom naredne godine u slučaju da se nastave aktuelni trendovi razvoja čistih tehnologija i da dođe do određenog napretka pri smanjenju oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte koji ne uključuju ugljen-dioksid.

To bi značilo da bismo tokom 2023. mogli da ostvarimo vrhunac emisija, i to u skladu sa rokom koji je odredio IPCC.

Kako piše institut za klimatologiju i klimatske politike Climate Analytics, kontinuirani eksplozivni porast energije vetra i solara mogao bi da izgura fosilna goriva iz sektora proizvodnje struje što bi dovelo do vrhunca uglja u ovoj godini i vrhunca gasa u narednoj. Istovremeno, brzina prelaska na električna vozila mogla bi da prouzrokuje vrhunac nafte u 2025.

Iako su od suštinske važnosti, sami po sebi, ovi uspesi nisu dovoljni.

Da bi Pariski sporazum mogao da se sprovede u delo, globalne emisije gasova sa efektom staklene bašte do kraja decenije treba da se umanje za 43%. Dakle, nakon što dosegne maksimalne količine štetnih gasova, svet u narednim godina ne treba da digne ruke od klimatske akcije, već da pravi oštre i održive rezove na polju emisija.

To bi u praksi značilo utrostručenje obnovljivih izvora, unapređenje energetske efikasnosti za dva puta, ubrzanje elektrifikacije, zaustavljanje krčenja šuma i smanjenje emisija metana za preko 30%. A sve to do 2030.

Autori izveštaja naglašavaju da je važnije nego ikada da vlade prate nauku: „Posvećenost dostizanju vrhunca emisija pre 2025, kao i gore pomenute akcije koje su ove decenije hitro potrebne, pokazalo bi da su vlade ozbiljne u pogledu održanja granice od 1,5 °C. Iz trke ka najvećim emisijama lako možemo izaći kao gubitnici, ali isto tako možemo – i moramo – pobediti.”

Izvor: Klima101/Cemaforum.rs