Foto: Pixabay, ilustracija
Zdravstvene stručnjakinje pozivaju na „feministički pristup“ raku kako bi se eliminisale nejednakosti, jer istraživanje otkriva da 800.000 žena širom sveta bespotrebno umire svake godine jer im je uskraćena adekvatna nega.
Ovo je pisao list Gardijan, na osnovu studije koja je objavljena u Lancetu u septembru ove godine. U pitanju je najveća studija te vrste, navodi ovaj list, koja je proučavala žene i rak u 185 zemalja sveta, i koja je pokazala da „nejednaka dinamika moći u društvu širom sveta ima „odgovoran negativan uticaj“ na način na koji žene doživljavaju prevenciju i lečenje raka. Poseban fokus je bio na „ženskom karcinomu“ – uključujući rak dojke i grlića materice – uprkos tome što su rak pluća i kolorektalni karcinom među tri najveća uzroka smrti od te bolesti, rekli su istraživači.“
Samo tokom 2020. godine 9,23 miliona žena širom sveta je dijagnostikovano nekim oblikom raka, a 4,43 miliona žena je od ove bolesti umrlo. Predviđeno je da će se ovi brojevi povećati do 2040. godine do 13,3 miliona novih slučajeva i 7,1 miliona smrtnih slučajeva, što predstavlja porast od 44 odsto novih slučajeva i a 60 odsto smrtnih slučajeva, navodi studija. „Proporcionalno, ovaj značajan porast u novim slučajevima je mnogo veći u zemljama sa nižim prihodima nego u zemljama sa višim dohotkom.“
Žene komuniciraju sa rakom na složene načine, kao zdrave pojedinke koje učestvuju u prevenciji raka i aktivnosti skrininga, kao pojedinke koji žive sa i izvan nje dijagnoza raka, kao negovateljice članova porodice i prijatelja, kao zastupnice pacijenata, kao zdravstvene radnice i zdravstvene radnice koje se bave negom, kao i istraživačice raka i kreatorke politika, navodi ova studija.
Studija pokazuje da je rak je jedan od tri najvećih uzorka smrtnosti žena u skoro svakoj zemlji na svakom kontinentu. Godišnje od ove bolesti umre između dva i 2,3 miliona žena, od čega može da se spreči barem 1,5 miliona smrti godišnje adekvatnim strategijama prevencije ili ranog otkrivanja, dok bi dodatnih 800.000 smrtnih slučajeva moglo da se spreči kada bi sve žene imale pristup adekvatnoj nezi kada obole od ove bolesti.
Ali rodna nejednakost i diskriminacija smanjuju mogućnosti žena da izbegnu rizik od raka i onemogućavaju ih da dobiju pravovremenu dijagnozu i kvalitetnu negu, navodi se u izveštaju. „Od 3 miliona odraslih osoba kojima je dijagnostikovan rak mlađih od 50 godina 2020. godine, dve od tri su bile žene“, rekla je dr Verna Vanderpuje, prenosi Gardijan.
Na globalnom nivou, zdravlje žena je često fokusirano na reproduktivno zdravlje i zdravlje majki, u skladu sa uskim antifeminističkim definicijama vrednosti i uloge žena u društvu, dok je rak i dalje u potpunosti nedovoljno zastupljen, navodi Gardijan. „Naša komisija ističe da rodne nejednakosti značajno utiču na iskustva žena sa rakom. Da bismo ovo rešili, potrebno nam je da se rak posmatra kao prioritetno pitanje u zdravlju žena i da pozovemo na hitno uvođenje feminističkog pristupa raku.“
U mnogim zemljama, bez obzira na geografski region ili ekonomske resurse, žene češće nego muškarci nemaju dovoljno informacija i moći da se informišu i donose informisane odluke o toku svog lečenja, trpe veće finansijske probleme kada obole.
Patrijarhat dominira politikama brige o raku, istraživanjima i zdravstvenim politikama koje ih se tiču, navodi se u studiji: „Oni na pozicijama moći odlučuju šta je prioritet, šta finansiraju i šta proučavaju.“ Na to dodatno utiče činjenica da se među istraživačima ove bolesti žene ređe nalaze na vodećim pozicijama, dodaje se.
Kao i u generalnoj raspodeli neplaćenog kućnog rada i poslovima brige i nege, i u slučaju neplaćene nega za osobe sa rakom je u velikoj meri posao koji rade žene. „Nega predstavlja značajnu vrednost za privredu i naglašava potrebu za uspostavljanjem pravičnih i inkluzivnih standarda plaćanja za negovateljice osoba koje pate od ove bolesti. Nega raka treba ne samo prepoznata već i merena, koristeći feministički ekonomski pristup koji razmatra ne samo novčanu vrednost nego i efekte nege na žensku autonomiju i ekonomsku moć“, navode autorke istraživanja.
„Rodne norme, uloge, odnosi, i njihovo ukrštanje sa drugim hijerarhijama moći utiču na izloženost žena poznatim i nepoznatim faktorima rizika od raka, i na pristup tačnim informacijama i kvalitetnim zdravstvenim uslugama. Utiče i na njihovo iskustvo sa rakom, bilo direktno u ulozi pacijentkinje ili indirektno kao negovateljicama“, zaključuju autorke.
Izvor: Mašina
