Foto: Pixabay /Cema
Sociolog, glavni istraživač Demostata, Srećko Mihailović veruje da je vrlo moguće da će opozicija dobiti izbore u Beogradu, dok će, prema njegovoj proceni, vlast na nivou republike ostati u rukama Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića.
Mihailović za Demostat navodi da je odsustvo velikog ukrupnjavanja opozicije dovelo u pitanje ravnotežu koja bi se izvesno uspostavila na izborima između vladajućih stranaka i partija u opoziciji.
Navodi da je javno mnjenje obeleženo nezadovoljstvom zbog lošeg životnog standarda i inflacije, ali da to nije dovoljno da bi glasali protiv vlasti, već je potreban dodatni rad opozicije kako bi se to nezadovoljstvo kanalisalo.
Mihailović kaže da je stepen nepoverenja u srpskom društvu veoma visok i da je strah od iznetog mišljenja jedno od dominantnih raspoloženja građana.
U takvom društvu su, smatra on, istraživanja u Srbiji nepouzdana za ozbiljnije procene političkog stanja stvari i rejtiga, ali se mogu prihvatiti kao indicije stvarnog stanja stvari. Ističe i da su telefonska ispitivanja javnog mnjenja nepouzdan izvor podataka, ali da su jeftinija i brža.
“U Beogradu je vrlo moguće da opozicija dobije izbore. Već uoči izbora može se tvrditi da će doći do promene vlasti”, rekao je Mihailović u emisiji Pola sata Demostata.
On iznosi određenu rezervu prema spekulacijama da će neke stranke sa desne strane prići vladajućim strankama i tako obezbediti sigurnu većinu.
“Nekako su ovi izbori drugačiji i moguća su iznenađenja, barem u odnosu na aktuelno preovlađujuće mišljenje, ima još vremena do konačnog, ne treba stvarati razdor unutar opozicije pre nego što dođe do dana D”, rekao je Mihailović.
On ističe i da razume da zbog ideologije nije došlo do objedinjavanja desničarskih stranaka sa strankama u centru i levo od cetnra, ali ističe da je time izgubljena opšta ravnoteža između vladajućih i opozicionih partija.
To ukazuje da će na parlametnarnim izborima verovatno pobediti stranke koje su i sada na vlasti, dok će ostatak glasova biti podeljen između stranaka centra i levice i stranaka desno od centra, objašnjava Mihailović.
“Da je došlo do ujedinjenja opozicije, bilo bi pola – pola”, naveo je on.
Upitan kako će na rezultate izbora uticati ukrupnjavanje proevropske opozicije, krpljenje vladajućih stranaka i rasturanje desne opozicije, Mihailović navodi da deluje da će proevropska koalicija biti dugotrajna i da obećava uspešnu političku koaliciju, bar do izbora i na izborima.
Za njega je, kako kaže, bilo neočekivano to što se stranke desno od centra nisu ujedinile, iako su to pojedini istraživači, i iz Demostata, predviđali.
“To se nije desilo, ali to ima i ozbiljniju konsekvencu”, navodi on.
Nezadovoljstvo građana nije dovoljno za glas protiv vlasti
Navodeći da je javno mnjenje obeleženo nezadovoljstvom standardom i inflacijom, Mihailović ističe da iz toga ne sledi automatska promena izbornog opredeljenja, te da nezadovoljstvo građana malim platama i penzijama ne znači da će glasati protiv stranaka na vlasti, već je potreban dodatni politički rad opozicije sa biračima kako bi se to kanalisalo u pravom pravcu.
“Pitanje je da li stranke opozicije mogu da iskoriste nezadovoljstvo ili ne, da li su dovoljno sposobne, da li imaju kapacitete da politički interpretiaju nezadovoljstvo standardom, koje je dominantni lični problem građana. Nezadovoljstvo standardom, postojećom vlašću, nije razlog da oni glasaju za opoziciju, potrebno je dodatno uveravanje da će sa drugim partijama stvari poteći ka boljem, da će se bolje živeti, da ćemo imati bolju vlast, manje korupcije…”, navodi Mihailović.
Upitan da li to opozicija radi, Mihailović kaže da se boji da ne, jer SNS, s jedne strane, ne izlazi iz kampanje, kao jedina stranka koja ima kapacitete i bezgranični novac i kadrove, dok se opozicija u međuizbornom periodu više bavila sobom nego potencijalnim biračima.
“A ako tome pridodamo da su njihovi finansijski i kadrovski resursi veoma ograničeni, onda vidimo da, kako sada stvari stoje, samo jedna partija vodi kampanju, a ostale razmišljaju, čekaju zadnji tren da bi nešto ozbiljnije uradili”, navodi on.
Mihailović kaže da sve strane zadaju autogolove, pa kao jedan od njih navodi Bavanište, jer se, kako navodi, stiče utisak da je SNS tim potezom radio protiv sebe, dok opozicione stranke nisu uradile dovoljno da taj slučaj, kako kaže, nezamisliv u normalnom svetu, interpretiraju u svoju korist.
Na konstataciju da je Demostat prošle godine u procenat procenio rezultate izbora u Beogradu – da će opozicija imati 55 odsto, a vlast 45 odsto, te pitanje zašto se ove godine neće izlaziti sa rejtinzima, Mihailović navodi da Demostat nema priliku da radi terensko istraživanje, koje je u većoj meri u stanju da otkrije prava mišljenja ispitanika, a da principijelno nije za telefonsko ili onlajn istraživanje.
Kako objašnjava, i naručioci se često opredele za telefonska ispitivanja, iako znaju da nisu pouzdan izvor podataka, budući da su jeftinija i brža.
Mihailović navodi i da treba imati na umu da istraživači ne mogu da procene uticaj određenih pitanja na izborno opredeljenje.
Kao prvo, to je izborna patologija, koja obuhvata ucenu birača, kupovinu glasova, krađu izbornih rezultata.
Mihailović kaže da se stiče utisak da su pojavni oblici izborne patologije znatno češći uoči ovih izbora nego uoči prethodnog istraživanja, te da je to jedan od razloga što ne prihvata mogućnost ozbiljnije prognoze ili procene rezultata istraživanja.
“Mi ne možemo da procenimo koliki će biti pritisak na građane da glasaju ovako ili onako, koliko je ljudi na svojim radnim mestima ucenjeno da glasaju, ne samo u državnoj službi već i kod privatnika”, navodi on.
Takođe, spoljnopolitički događaji, ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku, mogu da utiču na dodatno zastrašivanje grašana koji se u tom slučaju opredeljuju za prepoznatljivu stranu, a stalno je pitanje koliko dešavanja na Kosovu mogu uticati na opredeljenja građana.
“U takvoj situaciji, očekivati da je moguće napraviti dobru prognozu je iluzorno i moje je uverenje da će dobra prognoza pre biti rezultat slučaja, nego dobrog istraživanja”, navodi on.
Opširnije na Demostat.rs.
