Foto: CEMA - Luka K.

Šta je izborna kampanja?

Izborna kampanja predstavlja skup aktivnosti političkih subjekata koje počinju od dana raspisivanja izbora i okončavaju se danom donošenja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora. Tokom izborne kampanje političke stranke, koalicije političkih stranaka i grupe građana koje učestvuju na izborima intenzivnom komunikacijom putem medija i nizom aktivnosti predstavljaju sebe i svoje programe biračima, kako bi zadobili njihovu podršku i glas.

Te aktivnosti podrazumevaju: rad sa biračima i članstvom, organizovanje i održavanje skupova, promociju, izradu i podelu reklamnog materijala, brošura, lifleta i publikacija, kao i političko oglašavanje. Osim toga, u okviru kampanje sprovode se istraživanja javnog mnjenja, obuke za stranačke aktivnosti, kao i druge slične aktivnosti.

Građani imaju pravo da preko javnih medijskih servisa budu obavešteni o izbornim programima i aktivnostima podnosilaca izbornih lista, kao i o kandidatima za narodne poslanike u skladu sa propisima koji uređuju javne medijske servise i elektronske medije.

Ko vrši nadzor nad izbornom kampanjom?

Opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, podnosilaca proglašenih izbornih lista, kandidata za narodne poslanike i javnih medijskih servisa tokom izbornih aktivnosti vrši Nadzorni odbor za izbornu kampanju. 

Nadzorni odbor ima deset članova koje imenuje skupština i to, polovinu na predlog Vlade i polovinu na predlog poslaničkh grupa u Narodnoj skupštini. Članovi nadzornog odbora ne mogu biti članovi organa političkih stranaka.

Nadzorni odbor prati aktivnosti i ukazuje na eventualne nepravilnosti u postupanju političkih stranaka, kandidata i drugih učesnika u izbornom postupku. U nadležnostima Odbora je, između ostalog, i to da kontroliše postupanje javnih medijskih servisa u pogledu nepristrasnog, pravičnog i uravnoteženog predstavljanja podnosilaca proglašenih izbornih lista i kandidata sa proglašenih izbornih lista, kao i da predlaže mere za poštovanje jednakosti kandidata u izlaganju njihovih programa.

Izbornu kampanju, u pogledu troškova i finansiranja aktivnosti političkih stranaka, podnosilaca izbornih lista i kandidata, prati Agencija za sprečavanje korupcije. Nadzor nad elektronskim medijima vršti Regulatorno telo za elektronske medije (REM), koje je u obavezi da kontroliše u kojoj meri se pružaoci medijskih usluga pridržavaju obaveza propisanih tokom izborne kampanje, izriče mere u slučaju povrede zakona i verodostojno prikaže sliku medijske scene na kojoj se odvija izborna kampanja.

Odakle strankama moj broj telefona?

Svoj broj telefona ste možda svojevoljno dali prilikom učlanjenja ili potpisivanjem formulara na promotivnom štandu stranke, a možda vas kontaktiraju iz stranke a da ne znate odakle im vaši podaci.

U svakom slučaju, kao lice čiji se podaci o ličnosti obrađuju, imate zakonom zagarantovana prava u vezi sa svojim podacima, a brisanje podataka je jedno od njih.

Crta je pripremila formlar za brisanje podataka koji možete preuzeti i popuniti na ovom linku, a zatim ga poslati na adresu određene stranke.

Stranka će, kao rukovalac podataka, biti dužna da vaše podatke izbriše bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema zahteva. Ovaj rok može biti produžen za još 60 dana ako je to neophodno, uzimajući u obzir složenost i broj zahteva, s tim što je stranka u obavezi da vas o produženju roka i razlozima za to produženje obavesti u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

U slučaju da stranka ne postupi u skladu sa ovim rokovima, možete da podnesete pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ili da podnesete tužbu sudu.

Da li je kampanja “od vrata do vrata” vrsta političkog pritiska?

Kao vid direktne, neposredne, komunikacije stranaka sa biračima kampanja “od vrata do vrata” je jedna od osnovnih aktivnosti. To je način da stranke direktno razgovaraju sa svojim sugrađanima o problemima koji muče građane, kao i da ponude svoje politike, programe i rešenja. Ovo je dozvoljeno i to samo ako vi pristanete na to. 

Ono što nije dozvoljeno stranačkim aktivistima je to da insistiraju da im odgovorite na pitanja ukoliko vi to ne želite, a još manje je dozvoljen bilo kakav vid pritiska ili ucena građana da se na bilo kakav način izjašnjavaju, ukoliko to ne žele. Pritisak na birače je krivično delo u Srbiji.

Takođe, ukoliko stranački aktivisti poseduju vaše lične podatke (npr. jedinstveni matični broj, broj lične karte…) a vi ste sigurni da te podatke nikada niste dali toj stranci (npr. niste nikada potpisali neku njihovu peticiju i sl.), onda možete da tražite od stranke da vaše podatke izbriše iz baze, te da vas više ne kontaktiraju. Na ovom linku se nalazi formular koji možete popuniti i predati stranci.

Ukoliko i nakon toga ne izbrišu vaše podatke i dalje nastave da vas kontaktiraju, onda možete da se obratiti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ( e-mail: office@poverenik.rs ).

Šta je sve zabranjeno u kampanji?

Tokom izborne kampanje možemo izdvojiti nekoliko vrsta izbornih nepravilnosti koje su nedozvoljene/zabranjene. 

Generalno, povrede se mogu razvrstati na vođenje „funkcionerske kampanje“, povrede u vezi sa finansiranjem kampanje, medijske nepravilnosti i ostala krivična i prekršajna dela iz izborne materije.

Funkcionerska kampanja – Ako tokom izborne kampanje, funkcioner sebi i svojoj partiji pripisuje zasluge za realizaciju projekata koji je finansiran novcem svih građana reč je o zloupotrebi javne funkcije, odnosno funkcionerskoj kampanji. Prema Zakonu o sprečavanju korupcije, javni funkcioner stoga ne može da koristi javne skupove na kojima učestvuje i susrete koje ima u svojstvu javnog funkcionera, za promociju političkih stranaka i drugih političkih subjekata. Više primera funkcionerske kampanje pogledajte ovde.

Zabranjeno finansiranje političke kampanje/aktivnosti – Prema Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti zabranjeno je finansiranje od strane: stranih država, stranih fizičkih i pravnih lica, osim međunarodnih političkih udruženja; anonimnih darodavaca; javnih ustanova, javnih preduzeća, privrednih društava i preduzetnika koji obavljaju usluge od opšteg interesa; ustanova i preduzeća sa učešćem državnog kapitala; drugih organizacija koje vrše javna ovlašćenja; sindikata; udruženja i drugih nedobitnih organizacija; crkava i verskih zajednica; zadužbina i fondacija; priređivača igara na sreću; uvoznika, izvoznika i proizvođača akciznih proizvoda; pravnih lica i preduzetnika koji imaju dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, osim ukoliko ovim zakonom nije drugačije određeno. 

Zabranjeno je trideset dana pre izbornog dana izveštavati o pojedinim aktivnostima javnih funkcionera koji su istovremeno i kandidati – Zakonom o elektronskim medijima predviđeno je da je trideset dana pre dana određenog za glasanje mediji ne mogu izveštavati o zvaničnim javnim skupovima na kojima se otvaraju infrastrukturni i drugi objekti (putevi, mostovi, škole, bolnice, fabrike i sl.), odnosno obeležava početak izgradnje takvih objekata ako na tim skupovima učestvuju javni funkcioneri koji su kandidati za predsednika Republike, narodne poslanike, poslanike u skupštini autonomne pokrajine i odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave.

Zabranjeno je finansiranje političkog subjekta i od strane pravnog ili fizičkog lica koje vrši delatnosti od opšteg interesa po osnovu ugovora sa organima Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i javnim službama čiji su oni osnivači, za vreme dok postoji takav ugovorni odnos i dve godine nakon prestanka ugovornog odnosa. 

Političkim strankama je zabranjeno da stiču udeo ili akcije u pravnom licu, kao i prihod od promotivne ili komercijalne delatnosti. Za sprovođenje aktivnosti u okviru izborne kampanje, političkim subjektima nije dozvoljeno finansiranje aktivnosti humanitarnog karaktera. Takođe, zakonom je zabranjeno vršenje bilo kakvog pristiska, pretnje i diskriminacije prema licu koje daje prilog određenom političkom subjektu, kao i vršenje bilo kakvog pritiska prilikom prikupljanja sredstava ili davanja obećanja ukoliko se da prilog političkom subjektu. Na kraju, zabranjeno je prikrivanje identiteta davaoca priloga ili iznosa priloga.

Izvor: CRTA