Poljoprivrednici će tražiti Lex specialis da bi obezbedili opstanak

Veliki protest poljoprivrednika zbog neispunjenih obećanja Vlade počeo je danas u 11 časova i po najavama na određenim mestima će se protest nastaviti i u toku noći.

„Ne bismo se mi danas pojavljivali na ulicama da je Vlada, Ministarstvo poljoprivrede i Ministarsto finansija, ispunila zahteve“, konstatuje za portal Mašina.rs Đoka Ćurčić iz Inicijative za opstanak poljoprivrednika.

Po njegovim rečima, Vlada jeste ispunila deo zahteva, ali ne i važan deo koji se odnosi na tržište i akcize. Ćurčić za Mašinu otkriva da je premijerka pozvala poljoprivrednike na pregovore i danas, ali oni ih odbijaju:

„Mi nemamo potrebe da sa njima više pregovaramo – oni moraju da ispune naše zahteve, koje su obećali da će ispuniti.Tražićemo Lex specialis, da se to donese i overi – da ne razmišljamo da li će na vlasti sutra biti oni ili neki drugi, nego da se to sprovede odmah“, konstatovao je naš sagovornik.

Poljoprivrednicima u maju data obećanja nakon što su zapretili da će se pridružiti protestima

Podsetimo, poljoprivrednici učestalo protestuju od avgusta 2022. godine. U maju su održani prelomni pregovori sa Vladom. Poljoprivrednici su tada dobili definisana obećanja, nakon što su zapretili da će se traktorima pridružiti protestima Srbija protiv nasilja.

Krajem septembra su zbog nezadovoljstva ispunjavanjem dogovora iz maja održani još jedni pregovori. Premijerka je nakon njih rekla da su zahtevi ispunjeni – a poljoprivrednici da nisu.

„Ministar finansija je pre pola godine obećao akcizu, a premijerka je rekla da će nam dati subvencije od trista evra po hektaru da bismo izašli iz loše pozicije u kojoj smo“. Po Ćurčićevim rečima, ove mere je trebalo da stupe na snagu tokom 2023, da bi počele da se primenjuju od početka 2024. Po njegovoj oceni, stvari su jasne – Vlada ih nije donela, u Službenom glasniku Republike Srbije ih nema.

Umesto saradnje – „gotovi zaključci“ i svršen čin

„Mi smo hteli neku normalnu saradnju, ali od toga nije bilo ništa“, sažima Ćurčić, dodajući da poljoprivrednici ove godine uopšte nisu učestvovali u kreiranju agrarnog budžeta, već su im predstavnici državne administracije umesto toga na sastancima „predstavili neke njihove zaključke“. Kako konstatuje naš sagovornik, lošim politikama aktuelno su najnepovoljnije pogođeni ratari i stočari.

Podsetimo, tokom proteklih godina je zbog zanemarivanja stočarstva i uvozne ekonomske strategije iliti podilaženja uvozničkom lobiju u Srbiji desetkovan stočni fond. „Sa nekih milion i sedamsto hiljada 2006. godine smo spali na 170.000 krava“, naveo je u maju Ćurčić za Mašinu.

Pored toga što to diže cene mleka i mlečnih proizvoda, stočarstvo je pred potpunim nestankom, o čemu je za Mašinu u maju govorio Zlatko Kokanović. Loša situacija u stočarstvu zbog nedostatka prirodnog đubriva uzrokuje i gubitak poljoprivrednog zemljišta, objašnjavaju stručnjaci.

Poljoprivrednici ne žele da državi daju novac na veresiju

„Oni su pokušali da guraju tu refakciju, a mi od nje nemamo ništa“, kaže Ćurčić. Kako smo ranije pisali, poljoprivrednici su bili protiv toga da gorivo plaćaju po punoj ceni, da bi kasnije naplaćivali od države refakciju, odnosno čekali da im se nadoknadi razlika u odnosu na umanjenje na koje imaju pravo. „Momentalno poljoprivrednici ne veruju državi, neće da im daju novce da im država vrati. Oni hoće da mogu da odu na bilo koju benzinsku, da im tamo skinu akciju i da lepo idu da rade, svoju zemlju da obrađuju“, kaže naš sagovornik.

„U Evropi i celom svetu se pomaže poljoprivreda da bi ti proizvodi bili jeftiniji, da bi nam hrana u prodavnicama bila jeftinija“, kontekstualizuje Ćurčić.

„Kada su u pitanju subvencije po hektaru moram da naglasim da Srbija ima najniže subvencije u Evropi. Čak i Bosna i Hercegovina ima veće subvencije po hektaru nego Srbija. Poljoprivrednici su juče bez uspeha tražili da imamo 300 eura po hektaru i gorivo bez akciza i PDV-a“, izjavila je za Mašinu 16. maja 2023. narodna poslanica iz stranke Zajedno, Jelena Kalajdžić. „Poljoprivrednici već dve godine idu na pregovore na kojima ih neko sasluša, ali se posle toga ništa ne promeni“, dodala je tada.

Velika većina udruženja poljoprivrednika učestvuje u protestu

Današnji protest su po Ćurčićevim rečima inicirali poljoprivrednici iz Banata i Bačke, pre svega ratari, a da im se Inicijativa za opstanak poljoprivrednika. Ćurčić naglašava da su se poljoprivrednici ustezali da stupe u protest ranije da ne bi uzrokovali probleme građanstvu, ali da su sada prisiljeni da to učine jer su svi opravdano ogorčeni.

Poljoprivrednik Stojan Stankov iz Farkaždina je ranije Agroklub rekao da je 80% udruženja poljoprivrednika u Srbiji podržalo današnji protest:

„Od ostalih još nismo dobili informacije, zato što trenutno imaju sastanke i dogovaraju se po pitanju svega. Mislim da će ovoga puta biti totalna blokada, veća nego ikad što je bila do sad“, rekao je Stankov. Ćurčić dodaje da su ga podržala gotovo sva.

Zahtevi poljoprivrednika za budžet za 2024. godinu su, kako prenosi Agroklub:

– Subvencije po hektaru za biljnu proizvodnju – 35.000 dinara, najkasnije do 31. marta;
– Premija za mleko 19 dinara po litri;
– Subvencionisani krediti u toku cele 2024. godine sa kamatom od jedan odsto kojim se mogu i refinansirati postojeći krediti;
– Brisanje poljoprivrednika iz kreditnog biroa;
– Podsticaji za priplodne mlečne krave – 40.000 dinara po grlu;
– Jednokratna stimulacija za odgoj junica na prelasku u kategoriju priplodne krave – 100.000 dinara;
– Ukidanje ograničenja od 19 grla goveda za konkurs nabavke opreme za stočarsku proizvodnju;
– Stimulacija za odgoj tova junadi domaćih rasa (ne iz uvoza) – 25.000 dinara po grlu;
– Rešavanje problematike dugova i nalaženje rešenja za izmenu Zakona PIO za poljoprivrednike.

Izvor: Mašina.rs/Cemaforum