Foto: CEMA - Luka K.
Ko raspisuje izbore?
Parlamentarni, predsednički, pokrajinski i lokalni izbori se raspisuju na različite načine.
Parlamentarne izbore, odnosno izbore za narodne poslanike Narodne Skupštine Republike Srbije raspisuje predsednik Republike Srbije 90 dana pre nego što isteknu 4 godine od dana kada je konstituisana Narodna skupština. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana.
Predsedničke izbore raspisuje predsednik Narodne skupštine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni više od 60 dana – ovaj krajnji rok propisan je i samim Ustavom.
Pokrajinske izbore raspisuje predsednik Skupštine autonomne pokrajine Vojvodine, 90 dana pre isteka mandata Skupštine, tako da se izbori okončaju u narednih 60 dana. Od dana raspisivanja izbora do dana održavanja izbora ne može proteći manje od 30 dana ni više od 60 dana.
Lokalne izbore raspisuje takođe predsednik Narodne skupštine najranije 120, a najkasnije 45 dana pre isteka mandata odbornika. Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 45 ni više od 60 dana.
Ko sve može da se kandiduje na izborima (stranka/grupa građana/pokret)?
Izbornu listu može podneti politička stranka upisana u Registar političkih stranaka, koalicija političkih stranaka ili samostalno grupa građana. S druge strane, izbornu listu ne može podneti koalicija koju čini politička stranka i grupa građana.
Grupu građana, sa ciljem učešća u konkretnom izbornom procesu, obrazuje najmanje deset birača sporazumom koji se zaključuje u formi javno overene (legalizovane) isprave. Važno je napomenuti da se udruženja građana i pokreti ne mogu kandidovati na izborima ukoliko se za konkretne izbore ne registruju kao grupa građana ili politička stranka.
Šta se dešava kada se sva tri izborna procesa održavaju istovremeno?
U situacijama kada se izbori za narodne poslanike, izbori za predsednika Republike i lokalni izbori održavaju istog dana, glasa se na istim biračkim mestima, a glasanje sprovode isti birački odbori.
Da li se na lokalnim izborima bira i gradonačelnik?
Ne. Na lokalnim izborima biraju se odbornici skupština jedinica lokalne samouprave, tačnije skupština opština ili gradskih skupština. Gradonačelnika bira Skupšina grada, iz reda odbornika, na period od 4 godine, tajnim glasanjem većinom od ukupnog broja odbornika.
Kandidata za gradonačelnika predlaže predsednik Skupštine grada, i taj kandidat ne mora biti prvi na izbornoj listi koje je bio deo na lokalnim izborima.
Iako je izbor gradonačelnika zadatak tek konstituisane Skupštine grada, partije koje učestvuju na izborima već u kampanji predstave svoje kandidate javnosti.
Šta je izborna lista i ko je može podneti?
Izborna lista je spisak kandidata za narodne poslanike/odbornike koji podnosi politička stranka upisana u Registar političkih stranaka, koalicija političkih stranaka ili samostalno grupa građana. Lista se podnosi neposredno Republičkoj izbornoj komisiji, u pismenom i elektronskom obliku na propisanom obrascu i to najkasnije 20 dana pre dana glasanja. Izbornu listu ne može da podnese koalicija koju čine politička stranka i grupa građana.
Za koga mogu da potpišem listu?
Svaki građanin može svojim potpisom da podrži izbornu listu političke stranke upisane u Registar političkih stranaka, koalicije političkih stranaka ili izbornu listu grupe građana.
Za podnošenje izborne liste na parlamentarnim izborima potrebno je najmanje 10.000 pismenih izjava birača da podržavaju izbornu listu na obrascu koji propisuje Republička izborna komisija. Izjave moraju da budu overene pre isteka roka za podnošenje izborne liste i sadrže ime, prezime, JMBG, mesto i adresu prebivališta za svakog birača.
Za podnošenje izborne liste nacionalne manjine potrebno je najmanje 5.000 overenih izjava birača da podržavaju tu izbornu listu.
Za podnošenje izborne liste na pokrajinskim izborima u Vojvodini, potrebno je prikupiti potpise podrške najmanje 6.000 birača.
Za podnošenje izborne liste na lokalnim izborima, broj potpisa zavisi od broja upisanih birača na dan raspisivanja izbora u datoj jedinici lokalne samouprave.
200 potpisa – najviše 20.000 upisanih birača;
300 potpisa – najviše 30.000 upisanih birača;
500 potpisa – najviše 50.000 upisanih birača;
600 potpisa – najviše 70.000 upisanih birača;
800 potpisa – najviše 100.000 upisanih birača;
1.000 potpisa – najviše 500.000 upisanih birača;
3.000 potpisa – više od 500.000 upisanih birača.
Da li je potpis za listu za izbornu listu isto što i potpis za formiranje stranke?
Ne. Kada dajete potpis podrške za formiranje stranke, zapravo potpisujete izjavu o osnivanju političke stranke.
Ta izjava sadrži: lično ime, prebivalište i adresu i JMBG građana osnivača političke stranke, kao i naziv političke stranke, prihvatanje programa i statuta političke stranke, datum potpisivanja izjave i potpis osnivača političke stranke.
Stranku može da formira najmanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. Ipak, iako je isti broj potpisa građana potreban i za podnošenje izborne liste, izjava osnivača o osnivanju stranke nema veze sa njenim učešćem na izborima.
Da li mogu svojim potpisom da podržim više od jedne izborne liste?
Svaki građanin može svojim potpisom da podrži izbornu listu političke stranke upisane u Registar političkih stranaka, koalicije političkih stranaka ili izbornu listu grupe građana.
Da li mogu da podnesem izbornu listu za učešće na lokalnim izborima na opštini na kojoj nemam prebivalište?
Možete.
Prema novom Zakonu o lokalnim izborima birači koji obrazuju grupu građana radi podnošenja izborne liste za učešće na lokalnim izborima ne moraju imati prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave. Isto pravilo važi i za nosioca liste, što znači da ni on ne mora imati prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave na kojoj se sprovode izbori. Ipak, svi kandidati na izbornoj listi moraju imati prebivalište na teritoriji jedinice lokalne samouprave za čiju se skupštinu kandiduju.
Da li mogu da podnesem prigovor na izbornu listu?
Da. U skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, protiv rešenja o proglašenju izborne liste prigovor može podneti kandidat za poslanika na toj izbornoj listi, lice čije je ime sadržano u nazivu te liste, politička stranka, podnosilac proglašene izborne liste i birač.
Prigovor se podnosi RIK-u u roku od 48 sati od objavljivanja rešenja na veb sajtu.
Da li postoje posebna pravila za izborne liste nacionalnih manjina?
Da. Izbornu listu nacionalne manjine mogu podneti samo političke stranke nacionalne manjine ili koalicija koju čine isključivo političke stranke nacionalnih manjina. Izbornom listom nacionalne manjine smatra se ona izborna lista za koju je Republička izborna komisija utvrdila da je osnovni cilj njenog podnošenja predstavljanje i zastupanje interesa nacionalne manjine, kao i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalne manjine, u skladu sa međunarodnim pravnim standardima.
Šta je zbirna izborna lista?
Zbirna izborna lista je lista koja sadrži sve izborne liste sa ličnim imenima svih kandidata za narodne poslanike i podacima o godini njihovog rođenja, zanimanju i mestu prebivališta.
Da li lice koje je nosilac liste mora biti kandidat za poslanika na toj izbornoj listi?
Lice koje je nosilac liste može, ali ne mora da bude kandidat za poslanika na toj izbornoj listi.
Nosilac liste može da bude bilo koje fizičko lice, lice koje je kandidat za drugi državni organ, ili za organ autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave za koji se istovremeno sprovode izbori.
Ko može predložiti kandidata za predsednika republike?
Kandidata za predsednika Republike mogu da predlože političke stranke – samostalno, ukoliko su upisane u Registar političkih stranaka, ili u koaliciji, kao i grupe građana. Predlog kandidata za predsednika Republike ne može podneti koalicija između političke stranke i grupe građana.
Rok za podnošenje predloga kandidata odnosi se na period od raspisivanja izbora do 20 dana pre dana glasanja.
Kako se utvrđuje redosled kandidata na listi kandidata za izbor predsednika Republike?
Redosled kandidata na listi kandidata za izbor predsednika Republike utvrđuje se žrebom i to u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.
Protiv rezultata žreba nije dozvoljen prigovor, pri čemu zakon ostavlja prostor za prigovor protiv odluke o utvrđivanju liste kandidata za izbor predsednika Republike. Redosled kandidata na glasačkom listiću određuje se prema redosledu utvrđenom na listi kandidata za izbor predsednika Republike.
Izvor: CRTA
