Reč fašizam je postala psovka kojom se gađaju političari

Književnik Ivan Ivanji, u intervjuu za podcast “Dan posle”, izjavio je da je reč fašizam "postala psovka kojom se gađaju političari".

U poslednje vreme su se na političkoj sceni Srbije u više navrata pojavile međusobne kvalifikacije sukobljenih strana koje su referisale na fašizam. Ako bismo hteli da budemo jezički precizni, šta bi zapravo ušlo u definiciju elemenata fašističkog društva?

Ivan Ivanji: Što se tiče izvornog pojma fašizam, tvorac te ideologije, Benito Musolini, je precizno rekao šta čini takvo društvo, i posebna stvar je to analizirati. Hitlerov režim je bio drugačiji -- dakle, nacional-socijalizam, nacizam je stvar za sebe, zato se često govori o naci-fašizmu. Nije identično, samo je i jedno i drugo veliko zlo. Bilo mi je zanimljivo da sam u najnovijem Vremenu -- mislim na časopis -- naišao na recenziju knjige američkog filozofa Džejsona Stenlija “Kako funkcioniše fašizam”. On daje ocenu šta je po njegovom mišljenju nešto što se može nazvati fašističkim, ja te kriterijume neću nabrajati. Po njegovoj definiciji, mi na domaćoj političkoj sceni nemamo elemente fašizma.

Međutim, fašizam se danas koristi gotovo kao sinonim za zlo. Ja sam čuo jedanput u Nemačkoj jednog sveštenika, koji je bio vegeterijanac, koji je rekao: “Za životinje vlada fašizam, jer svaki dan ubijaju životinje”. To je već apsurdno. Kod nas se -- i ne samo kod nas, nego i u svetu -- reč fašizam koristi kao neka vrsta psovke. Na konkretno pitanje “Da li kod nas ima elemenata fašizma?” odgovor se ne može dati. Protivnici na političkoj sceni se gađaju tom rečju kada žele da drugu stranu negativno okvalifikuju. To je najjednostavnije -- onda ne treba detaljno analizirati šta je to što odbijamo, što nam se ne sviđa, čega se gadimo.

Ta etiketa “fašizam” se često prilepljuje ekstremno desnim elementima na političkoj sceni.

II: Jeste, ali sad je pitanje -- izvinjavam se što insistiram na tome, ali mi se bavimo pojmovima i rečima -- šta je to konkretno desnica? Za moju definiciju nepopravljivog marksiste, to se svodi na pitanje podele viška vrednosti. Znači, onaj ko smatra da višak vrednosti treba da dobije onaj ko je stvorio uslove za rad -- kapitalisti, ako tako hoćemo -- to je za mene desnica. Ako hoće da višak vrednosti dobije onaj ko proizvodi, to je levica. A toga nema, ja više ne znam za partije koje su stvarno leve -- na svetskoj sceni, o našima da ni da ne govorimo.

U svakom slučaju, imamo neke snage u društvu koje ispoljavaju izrazito netolerantne oblike ponašanja, čak i agresivne, prema određenim društvenim grupama. Čini se da su im trenutno glavni na meti migranti...

II: Jeste.

Pokazalo se da je ta tema prilično atraktivna za mobilizaciju masa. Videli smo da su, kada su u pitanju skorašnji protivrežimski skupovi, značajno masovniji oni koji su protiv migranata, nego oni koji su vođeni nekakvim drugim ideološkim vrednostima -- građanskim, ekološkim i sličnim. Šta nam to govori o našem društvu?

II: U tom pogledu smo deo jedne situacije koja je karakteristična za celu Evropu, o Severnoj Americi i da ne govorimo -- to je svuda priča. Ja, kad god mogu negde da govorim, pozivam da se sve simpatije koje postoje poklone migrantima, ili emigrantima, kako god hoćete. Neki prvi su stvarno bežali od rata, od užasa i smrti. Sada mnogi beže od nemaštine, i traže neki raj na zemlji, nestvaran raj -- oni misle da je divno tamo negde u Švedskoj, Nemačkoj, ili bilo gde... Bez obzira na to, oni užasno pate. Oni se svaki dan dave u moru. Ako mi danas nemamo simpatije za njih, onda spadamo u onu ogromnu većinu koja nije imala simpatije za Jevreje kada su njih proganjali. Tako ja to vidim, i na tome insistiram, naročito u toku mojih razgovora u Nemačkoj, gde isto postoje veoma jake antiimigrantske snage.

Ceo intervju sa književnikom Ivanom Ivanjijem pogledajte OVDE.