Foto: CEMA - Luka K.

Ovaj serijal tekstova ima za cilj da čitaoce upozna sa korupcijom, pojavom koja razarajuće deluje na celo društvo, kao i da im pomogne da je prepoznaju i o njoj hrabro govore. U obrađenim tekstovima navedeni su i primeri koruptivnih dela. Svi sadržaji imaju, prevashodno, obrazovnu i preventivnu ulogu.

Prilikom mapiranja zloupotreba javnih nabavki, koje ćemo predstaviti kao praktične primere pošlo se od postojećih informacija dostupnim u sredstvima informisanja, zatim na sajtu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, izveštaja Državne revizorske institucije i istraživanja koja su sprovele organizacije civilnog društva.

Već na početku analize stanja naš tim je uočio standardne  mehanizme zloupotreba, među kojima su i nabavke po cenama znatno višim od tržišnih, nabavke nepotrebnih roba i usluga, "razbijanje" većih nabavki na manje, višegodišnje favorizovanje jednog te istog ponuđača, izbegavanje primene zakona neopravdanom primenom izuzetka, izbegavanje transparentnog postupka primenom pregovaračkih postupaka, ponavljanje konkursa zbog tehničkih grešaka i dr.

U nastavku ovog teksta izdvojićemo nekoliko primera zloupotreba javnih nabavki, u prethodnih nekoliko godina, čije pojedine vrednosti premašuju čak i iznose koji se mere u milionima evra.

Izbegavanje primene zakona neopravdanom primenom izuzetka

PRIMER: U četiri planinska sela Nove Varoši, 6. marta, 2022. godine, proglašena je vanredna situacija, ali ne toliko zbog snega, već da bi se skratila zakonska procedura javne nabavke za angažovanje mehanizacije, koja bi snežne nanose trebalo da očisti sa seoskih puteva, pošto je već potrošen novac za tu namenu u opštinskom bužetu. Opštinski štab za vanredne situacije, na čelu sa predsednikom opštine Radosavom Vasiljevićem su vanrednu situaciju proglasili u četiri sela u kojima, kako kažu, živi oko 3000 ljudi. Vasiljević je objasnio da je "istekao rok za javne nabavke za zimsko održavanje puteva u selima i da je potrošen novac u budžetu za tu namenu" pa je, dodaje, "problem rešen uvođenjem vanredne situacije".

"To nam daje mogućnost da skratimo trajanje javne nabavke i da angažujemo mehanizaciju po starim cenama", smatra predsednik opštine Nova Varoš i u tome "ne vidi ništa nezakonito". (Izvor: Danas)

KORUPTIVNI RIZICI: Potpuno odsustvo primene odredaba Zakona samo po sebi stvara sumnju da postoje određene koruptivne tendencije. Sprovođenje nabavke bez propisane procedure omogućava ograničenje, pa čak i isključenje bilo kakve konkurencije, te je rizik od neopravdane primene izuzetaka vrlo izražen.

Javna nabavka koja je znatno viša od najniže ponude, diskriminacija ponuđača

PRIMER: Jedna od najvećih investicija u Prokuplju, vredna skoro 820 miliona dinara bez PDV-a koliko je Kancelarija za javna ulaganja izdvojila za rekonstrukciju zgrade Doma zdravlja u ovom gradu, prema dokumentaciji koju je izneo Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, poverena je preduzeću koje je na tenderu ponudilo najvišu cenu, čak za 800.000 evra višu od cene drugog ponuđača. U svemu ovome ništa sporno nisu videle ni Komisija za javne nabavke, ni pomenuta Kancelarija.

- Izabrana je zajednička ponuda firme Termomont Beograd, podneta sa još 6 ponuđača u konzorcijumu. Ona je ocenjena kao jedina prihvatljiva sa konačnom cenom od 818.857.006,90 dinara, iako je prvobitna ponuđena cena bila 721.722.622,54 dinara, odnosno oko 800.000 evra niža u odnosu na vrednost zaključenog ugovora. Naime, naknadno je "otkrivena" računska greška, pa je ponuđena cena tog ponuđača naglo povećana u toku stručne ocene već podnetih ponuda. Članovi Topličkog centra su izneli i delove Ugovora koji je u ime naručioca potpisao gradonačelnik Aleksandar Simonović.

Drugi ponuđač Modulor Beograd, je odbijen iako je njihova ponuđena cena od 724.602.606,98 dinara bila znatno niža od cene izabranog izvođača, a zajedničku ponudu je podneo sa još 5 ponuđača.

Inače, ukupno su dostavljene tri ponude i sve su imale nedostatke zbog kojih je trebalo da budu odbijene, ali je naručilac ipak jednu, i to onu sa najvećom ponuđenom cenom, ocenio kao prihvatljivu i dodelio Ugovor. (Izvor: Danas)

KORUPTIVNI RIZICI: U ovom slučaju došlo je do nejednakog postupanja naručioca prema ponuđačima, jer zbog istih nedostataka u ponudama nisu sve ponude odbijene kao neprihvatljive, već je izabranom ponuđaču "progledano kroz prste" pa je, zbog odbacivanja zahteva za zaštitu prava od strane Komisije, ugovor dodeljen ponuđaču čija je ponuda morala biti odbijena, uz 800.000 evra dodatnog troška za građane Srbije.

Javna nabavka koja je po kvalitetu znatno iznad potreba naručioca

PRIMER: Opština Niška Banja moraće da vrati Evropskoj uniji, odnosno IPA fondu EU, skoro 98.000 evra koje je u okviru projekta prekogranične saradnje nenameski potrošila za nabavku terenskog vozila za vanredne situacije. Ministarstvo regionalnih razvoja i javnih radova Bugarske, kao upravljačko telo u projektima prekogranične saradnje, krajem januara 2021. godine, dostavilo je Niškoj Banji dopis u kojem navodi da je ta opština dužna da u roku od 30 dana refundira iznos od 97.727,25 evra, koliko je IPA fond učestvovao u nabavci ovog džipa i prateće opreme za vanredne situacije, a da će u slučaju kašnjenja biti dužna da plaća kamatu. Ovo ministarstvo je obavestilo lokalnu vlast u Niškoj Banji da je prilikom nabavke vozila "folksvagen amarkord 4X4" od firme MedSis iz Bugarske "potvrđena nepravilnost".

Niška Banja je, inače, najsiromašnija gradska opština u Nišu i jedna od najnerazvijenijih u Srbiji. U okviru ovog prekograničnog projekta, nabavljeno je terensko vozilo za više od 100.000 evra, odnosno 12.206.475 dinara, kao i dodatna oprema od oko 80.000 evra, odnosno 9.193,740,47 dinara, isplaćenih u dva navrata. Srđan Nonić, tadašnji šef odborničke grupe Niška inicijativa u Skupštini grada Niša, na konferenciji za novinare kazao je da kataloška cena takvog džipa iznosi od 39.000 do 42.000 evra, bilo gde u Evropi, a da je cena nabavljene  dodatne opreme "značajno niža od one za koju opština navodi da ju je platila".

Inače, Firma MedSis, od koje je kupljeno terensko vozilo, i koja je registrovana u Bugarskoj, prioritetno se bavi prodajom medicinske opreme. MedSis je, pak, u većinskom vlasništvu kompanije Auto Inženjering Holding Grup, koja je specijalizovana za proizvodnju i distribuciju protivpožarnih vozila i opreme.

U Višem javnom tužilaštvu u Nišu je, krajem prošle godine, saopšteno da se vodi istraga protiv menadžera ovog projekta M.P. iz Niša zbog sumnje na krivično delo "zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 st. 3 u vezi st. 1 КZ u produženom trajanju". Osim menadžera projekta, MUP je u septembru 2020. godine, prema pisanju pojedinih medija,  priveo i odgovorna lica u firmi San konsalt, Mar Ni fon i Big drim, zbog sumnje da su kroz ovaj projekat oštetili opštinski budžet. (Izvor: Danas)

KORUPTIVNI RIZICI: Imajući u vidu da je ovaj slučaj dobio epilog i na sudu nema dileme da je u pitanju eklatantan primer zloupotrebe javne nabavke. Ono što dodatno izdvajamo kao koruptivne rizike za konkretan primer su i nepotrebno, odnosno nesvrsishodno trošenje javnih sredstava (u ovom slučaju reč je o fondovima Evropske unije) kao i težnja da se kroz podizanje kvaliteta (tehničkih performasi) znatno iznad potreba naručioca određenim licima omogući da ostvare protivpravnu imovinsku korist na štetu javnih sredstava.

Nejasna i kontradiktorna sadržina konkursne dokumentacije  

PRIMER: Ministarstvo zdravlja je opremu za Klinički centar Srbije (KCS) platilo 14,3 milijardi dinara, što je oko 122 miliona evra. Oprema je kupljena za novootvoreni deo, ali i za deo čija rekonstrukcija još nije bila ni započeta. Iako je u budžetu bilo predviđeno da se oprema plati 2,7 milijardi dinara (23 miliona evra), suma je sedam puta uvećana nakon što je grupa firmi na čelu sa Magna farmacijom (Magna pharmacia) dala ponudu od tačno 14,3 milijardi dinara.

Tokom celog postupka javne nabavke procenjena vrednost je bila tajna, tako da nije bilo poznato koja je maksimalna cena koju ponuđači mogu da daju.

Tender je bio organizovan tako da jedan ponuđač ili jedna grupa ponuđača oprema ceo Klinički centar, što ograničava transparentnost i konkurenciju. Na isti način opremane su i kovid bolnice u Batajnici, Kruševcu i Novom Sadu, a glavni dobavljač je i u ova tri postupka bila Magna farmacija. (Izvor: Nova ekonomija) 

KORUPTIVNI RIZICI: Neobjavljivanje procenjene vrednosti javne nabavke u konkursnoj dokumentaciji može ukazivati na pokušaj da se ograniči konkurencija i postupak sprovede na netransparentan način, kako bi se određenom ponuđaču omogućilo da njegova ponuda bude izabrana kao najpovoljnija. Takođe, sedam puta uvaćana cena, u odnosu na onu planiranu budžetom, ostavlja ozbiljnu sumnju za potencijalne koruptivne radnje u okviru sprovedene javne nabavke, posebno imajući u vidu da je za opremanje svih kliničkih centara i izgradnju kovid bolnica izabran jedan (uvek isti) ponuđač.

Primena pregovaračkog postupka "po hitnosti", bez javnog oglašavanja

PRIMER: "Kupovina medicinske opreme tokom pandemije bila je netransparentna, uglavnom bez javnog poziva, pregovaračkom metodom i najčešće samo sa jednim učesnikom, dok su cene pribavljenih dobara značajno varirale među nabavkama različitih ustanova" - zaključak je istraživanja iz projekta "Javne tajne o javnom zdravlju" koje su sprovele organizacije Partneri Srbija i Pravni skener.

Sprovedeno istraživanje se odnosilo na nabavku medicinskog kiseonika, pulsnih oksimetara i rendgen filmova za potrebe dijagnostike i lečenja pacijenata koji su se zarazili koronavirusom. Navodi se da je potreba medicinskih ustanova za tom vrstom opreme bila značajno uvećana što opravdava dodatnu nabavku. Međutim, ocena istraživača je da su neke zdravstvene ustanove iskoristile vanredne okolnosti kako bi zaobišle odredbe Zakona o javnim nabavkama, jer dok je "preskakanje" javnog poziva bilo razumljivo u 2020. godini, nema opravdanja da se istom metodom to nastavi i narednih godina.

Kada je reč o pulsnim oksimetrima, najveći uočen problem je formiranje cena, jer su razlike između procenjene vrednosti i ugovorene cene veće i do 50 odsto, a različite ustanove su po komadu uređaj plaćale od 1.700 do 130.000 dinara.

Navedeni podaci zabrinjavaju jer direktno ukazuju da se najveći deo novca namenjenog za nabavku medicinske opreme troši kroz postupke koji nisu dovoljno transparentni zbog čega je teže preispitati opravdanost i zakonitost sprovedenih nabavki. (Izvor: Partneri Srbija i Pravni skener)

KORUPTIVNI RIZICI:  Sva zainteresovana lica gube mogućnost da učestvuju u postupku javne nabavke (posledica neobjavljivanja javnog poziva na propisani način). Osim toga, oni gube mogućnost da pravovremeno preduzmu mere zaštite svojih prava. S druge strane, nadležni državni organi su ograničeni u primeni svojih ovlašćenja da prate, kontrolišu i sankcionišu neregularnosti u tom postupku pa prostor za zloupotrebe postaje ogroman.

U ovom tekstu predstavljeni su primeri drastičnog kršenja procedure i zloupotrebe javnih nabavki kako na lokalnom, tako i na republičkom nivou u Srbiji.

Jedan od načina za sprečavanje koruptivnih rizika u ovoj oblasti je aktivna participacija građana u kontroli rada opštinskih organa koja je još uvek na nezadovoljavajućem nivou. Nepravilnosti u raspodeli budžetskih sredstava, korupcija i nepoštovanje tenderskih procedura u javnim nabavkama, kao i nesposobnost u određivanju prioriteta u razvoju lokalnih sredina - najčešće su praćeni nezainteresovanošću građana i njihovim niskim nivoom poznavanja rada lokalne samouprave.

Za početak prioritet bi svakako trebalo da bude veća angažovanost civilnog sektora, pritisak medija i građanski aktivizam usmeren ka usvajanju Lokalnih akcionih planova za borbu protiv korupcije i formiranju tela za njihovo praćenje.

U narednom članku: Agencija za sprečavanje korupcije - značaj i uloga     

Izvor: Cemaforum.rs