U celoj Evropi visoke koncentracije opasne hemikalije koja se koristi za pravljenje plastike

Istraživanje Evropske agencija za životnu sredinu je pokazalo visoke koncentracije bisfenola A (BPA) u urinu Evropljana uprkos desetogodišnjoj kampanji za smanjenje njegove upotrebe.

Bisfenol A (BPA), supstanca opasna po endokrini, reproduktivni i imuni sistem ljudi i životinja, prisutna je u telima velike većine ljudi na Evropskom kontinentu. Ovo je zaključak istraživanja koje ja na uzorcima iz 11 zemalja sprovela i 14. septembra 2023. objavila Evropska agencija za zaštitu životne sredine.

Uzorci urina svih učesnika istraživanja iz Francuske, Lukesmburga i Portugala su sadržali rizično visoke koncentracije hemikalije koju Evropska hemijska agencija kategoriše kao „vrlo zabrinjavajuću“. „Nisu mnogo zaostajali“ ni uzorci iz ostalih zemalja, konstatuje se.

Na listi mogućih rizika od bisfenola A su sterilitet i poremećaji funkcija reproduktivnih i ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem, imunološki poremećaji kod odraslih i dece, usporen neuro-kognitivni razvoj dece, mala težina novorođenčadi i smanjenje pojedinih žlezda pri rođenju, metabolički poremećaji koji rezultiraju iz svega navedenog, kardiovaskularne bolesti, ali i oštećenja oka, iritacije respiratornog trakta i kože (pri izlaganju).

BPA „na usta ulazi“

Da do poremećaja dođe dovoljne su i male doze, zbog čega je Evropska agencija za bezbednost hrane (European Food Safety Agency) početkom 2023. smanjila dozvoljeni dnevni unos BPA (koji je važio od 2015.) za ljude sa 4 mikrograma telesne težine na 0.2 nanograma, odnosno čak 20.000 puta.

Osnovni put kojim bisfenol A dospeva u naša tela je putem hrane i pića, a nešto manje dodirom (pre svega u kontaktu sa plastičnim flašama i računima na termo-osetljivom papiru). U znatno manjoj meri ga unosimo udišući vazduh koji može sadržati BPA u praškastom stanju.

„BPA se uglavnom koristi za industrijsku proizvodnju polimera kao što su polikarbonatna plastika i epoksidi, a u finalnim materijalima ostaje BPA u tragovima (ECHA, 2023b; HBM4EU, 2022a). Ovi materijali se koriste u širokom spektru proizvoda za široku upotrebu, uključujući pakovanje hrane. Primera radi, polikarbonati se koriste za plastične boce za višekratnu upotrebu, flašice za bebe i kontejnere u magacinina. Epoksi smole se koriste za oblaganje konzervi hrane i pića, kao i za oblaganje unutrašnjosti vodovodnih cevi (EFSA, 2023a; Geens et al., 2012; Lehmler et al., 2018)“, navodi se u istraživanju. Bisfenol A se koristi i u proizvodnji mastila, boja, tekstila, elektronske opreme, podnih obloga, igračaka, CD-ova, enterijera automobila, medicinske opreme i stomatoloških materijala, kao i termo-osetljivog papira za štampu.

Razlaže se i ne taloži značajno ni u životnoj sredini niti u našim organizmima – ali se zato stalno proizvodi i distribuira u velikim količinama. Po podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine milion tona BPA se godišnje proizvede i uveze u EU.

Utiče na hormone jer je i razvijan kao hormon

Negativni uticaj BPA na sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem (i, posledično, kognitivnih i metaboličkih funkcija) ne iznenađuje u kontekstu sve bolje poznatih uticaja plastike i njenih derivata na ljudski organizam.

Još manje čudi ako se uzme u obzir da je BPA inicijalno razvijan kao zamena za estrogen. Naime, kako je 2013. pisao Dojče vele, do formule za BPA se tridesetih godina došlo u potrazi za sintetičkom zamenom za estrogen. Tada je utvrđeno da je nedovoljno efikasan da bi bio korišćen u farmaceutskoj industriji, ali mu je primena nađena u hemijsko-tehnološkoj industriji, odnosno proizvodnji plastike.

Opasnosti od bisfenola A su poznate preko decenije. EU stalno uvodi nove mere za ograničavanje njegove upotrebe, pa ga je tako 2011. zabranila u flašicama za bebe. Pojedine zemlje, poput Švedske i Francuske, su proteklih godina uvele striktnije zabrane. Radi se i na zameni bisfenola A drugim materijalima. Istraživanja pokazuju da zdravstveni rizici od izlaganja sličnim materijalima kojima se BPA menja zasad nisu dovoljno istraženi, ali bi takođe mogli biti zabrinjavajući.

Proizvodnja i upotreba plastike je na trajektoriji eksponencijalnog rasta od pedesetih godina, kada su tehnološke inovacije omogućile njeno omasovljenje. Više od polovine plastike koja trenutno postoji na svetu – i koja će nastaviti da postoji i zagađuje svet milenijumima – proizvedena je u proteklih petnaestak godina.

Izvor: Mašina.rs