Bila angažovana i policija, bilo tu usmene rasprave ko može, a ko ne može da prođe, pa ispalo da može da prođe samo onaj ko ima „posebnu dozvolu“, a na pitanje ko izdaje tu dozvolu niko nije imao odgovor.

– Primetili smo da jedan iz obezbeđenja poziva nekoga telefonom, pa kad taj neko da saglasnost oni sklone prepreke da to vozilo prođe. Nisu hteli da nam kažu koga on to zove – kaže Miloš Kuvekalović, ekološki aktivista.

Tako je to bezakonje i svojevoljno treniranje strogoće na Kablaru trajalo nekoliko dana uz asistenciju i Policijske uprave u Čačku, koja nam još uvek nije dostavila odgovor na pitanje da li su izdali zakonom propisanu dozvolu privatnom obezbeđenju za čuvanje saobraćajne signalizacije i zaprečavanje javnog puta.

A onda, kad smo u subotu stigli iznenađenje pred nama. Nema privatnog obezbeđenja, nema policije, nema Hitne pomoći, nema gradonačelnika, nema onog medijskog maga što je sam sebe proglasio predvodnikom Kablaraca koji brane svoja ognjišta, nema ni tih „Kablaraca“ što ih on predvodi, nema ni advokata Čvrkića koji je svoju dedovinu poklonio za napredak Kablara … nema nikoga.

Povukli se na rezervne položaje i ostavili saobraćajne znakove same i nezaštićene. Možda je to deo neke doktrine vojvode Mišića sa strateškim povlačenjem pred odlučnu Cersku bitku, u ovom slučaju pred odlučnu bitku za stakleni vidikovac.

Mora da je panika ili žurba u povlačenju bila velika, jer su saobraćajni znakovi zgomilani na desnoj strani kolovoza gledano sa Kablara, a leva traka ostala slobodna za prolaz vozila. Valjda nisu stigli da ih sklone pored puta gde i treba da stoje saobraćajni znaci radi bezbednosti učesnika u saobraćaju.

Ali i taj znak zabrane saobraćaja onako ostavljen na sred puta, valjda i dalje označava zabranu prolaska, osim ako i on nije lažan, kao i znak da su radovi na putu koji stoji iznad njega, jer nikakvih radova na putu niti je bilo niti ih ima. Samim tim izgleda da je lažan i znak da je prolaz dozvoljen samo vozilima sa posebnom dozvolom, pošto takva dozvola za ovaj javni put ne postoji, a ne zna se ni ko izdaje takvu dozvolu. 

A ni JP „GRadac“ nije izdalo novo Obaveštenje o stanju puta 123/26 pa tako i dalje važi ono od 5. septembra da je put zatvoren za saobraćaj. 

– O ozbiljnosti ove države govori nekoliko činjenica ovde na Kablaru. Pre svega, pre neku noć sam ovde prespavao jer mi nisu dali da prođem. Par dana posle toga sam pokušao da pomerim ovu prepreku, radnik privatnog obezbeđenja me sprečavao, pa se sam povredio. Danas vidim da su sami pomerili i ostavili prostor da može bez problema da se  prođe ka vrhu Kablara – kaže Jevđenije Julijan Dimitrijević, ekološki aktivista koji je za par dana stekao veliko životno iskustvo na ovoj koti odbrane Kablara od onih koji bi da seku šumu i buše vrh planine i na njega da stave staklo i beton.  

– Nema radova na putu, nema dozvole, nema nikoga ko bi rekao kako i zašto se ova prepreka postavlja, danas možemo slobodno proći, danas pukim slučajem i na našu veliku sreću nismo građani drugog reda, građani kojima je uskraćena sloboda kretanja javnom saobraćajnicom, pa možemo slobodno da prođemo – kaže Dimitrijević koji je u subotu takođe došao na svoju omiljenu planinu.

– Kad su nam zabranjivali prolaz govorili su nam da oni čuvaju saobraćajni znak, a ne građevinske radove gore iznad njih. Danas nema radova gore u šumi, i vidimo niko ne čuva znakove na putu. Danas možemo ovaj znak da prepadnemo ovako samog na putu. U kom svojstvu su ove bankine/prepreke postavljene ovde, danas je postalo potpuno jasno – kaže Dimitrijević.

Doduše nije bilo jasno slučajnim putnicima namernicima koji vide da neki znakovi stoje po sred puta, gde im mesto svakako nije pa su zastali nesigurni da li smeju da prođu i onda smo ih mi novinari i Dimitrijević ohrabrili da prođu.

– Zato što sam ja pre par dana hteo isto ovako da prođem, protiv mene je podneta prekršajna prijava za bahato i drsko ponašanje ili tako nešto. Pozdrav sa Kablara, borba se nastavlja – poručio je Jevđenije Julijan Dimitrijević.

U laži su kratke noge gospodo iz lokalne vlasti, donošenje lažnih inspekcijskih rešenja, laganje da su u pitanju klizište i radovi na sanaciji puta je prozirno, u politici se to naziva jeftinim trikom, a u pravnoj državi bi angažovanje privatnog obezbeđenja i pritisak na policiju da nezakonito postupa bili krivična dela koja se sankcionišu.

Ako nije trenutno, ne znači da Srbija neće uskoro biti pravna država ili makar država u kojoj državne službe imaju integritet i ne savijaju glave pred osionim vlastodršcima.

Kad Srbija bude slobodna ovakve slike na Kablaru više neće biti. Put ka vrhu Kablara biće slobodan, a saobraćajni znaci biće postavljeni pored puta gde im je i mesto, a ne na sred kolovoza. I neće ih čuvati privatna obezbeđenja.

Razmišljajte o tome.

Izvor: Ozon press