Budžet Ministarstva zaštite životne sredine smanjen za 4 milijarde dinara, upozorava Koalicija 27

„Rebalansom budžeta za 2023. godinu smanjen je ukupan budžet Ministarstva zaštite životne sredine za 4 milijarde dinara, i sada iznosi 14,13 milijardi dinara umesto prvobitno usvojenih 18,34 milijardi“, skreće pažnju saopštenjem Koalicija 27.

„Kada se radi o pitanjima zaštite životne sredine, budžetska stavka smanjenje zagađenja vazduha iz individualnih izvora je sa 170 miliona smanjena na nešto više od 99 miliona dinara, a ni u oblasti otpada situacija nije pozitivnija. Integrisano upravljanje otpadom, otpadnim vodama, hemikalijama i biocidnim proizvodima pretrpelo je smanjenje za više od 4,5 milijardi dinara, dok je usluga izmeštanja i trajnog zbrinjavanja opasnog otpada sa 900 na 600 miliona dinara“, precizira se u saopštenju.

Komentarišući smanjenje budžeta za zaštitu životne sredine, iz Koalicije 27 su zapitali: „Da li to znači da su realni problemi svih građana Srbije u oblasti zaštite životne sredine zanemareni, kao i preporuke Evropske komisije?“

Rebalans budžeta: jedno od punog gnezda kukavičjih jaja

Podsetimo, rebalans republičkog budžeta je usvojen 6. septembra u haotičnoj atmosferi, dok je opozicija pokušavala da blokira rad Parlamenta a obezbeđenje poslanicima onemogućavalo slobodno kretanje po zgradi Narodne skupštine. Mogućnost javnosti da se informiše o tome šta je sve odlučeno na vanrednom zasedanju skupštine „dugom“ čak 25 tačaka otežava i to što se uz budet istovremeno „raspravljalo“ i o nekoliko važnih zakonskih izmena i izboru jednog ministra.

Sam Predlog rebalansa budžeta za 2023. godinu sadrži 248 „neverovatno sitno kucanih stranica“ budžeta i 222 (neverovatno sitno kucane) stranice rebalansa, „tako da nije bilo neopravdano kada su ranijih godina o budžetima poslanici raspravljali ne samo kao o jedinoj tački dnevnog reda, već je i traženo duplo vreme za raspravu“, skrenuli su pažnju iz Istinomera u komentaru rebalansa od osmog septembra. Uz to, od poslanika je očekivano da se o samom rebalansu budžeta izjasne svega dva (neradna) dana nakon što ga je usvojila Vlada, što je (jedva stigao da) kritikuje i Fiskalni savet.

I da je usvajan u boljim uslovima rebalans budžeta bi bio netransparentan. Takva je Ocena predloga rebalansa koju je dao Fiskalni savet Republike Srbije. Ovo Vladino telo kaže da: „kao i u prethodnim godinama ni novi rebalans ne donosi potrebna objašnjenja za važne promene u strukturi budžetskih rashoda”. Fiskalni savet nalazi osnova da kritikuje dalje zaduživanje i tzv. „mere jednokratne pomoći“ (kao „ekonomski upitne i socijalno neopravdane“), kao i prokomentariše niz drugih tačaka predloga – ali istovremeno već prvom rečenicom ocene sugeriše da se najvažniji posao u državi već dugo radi „preko kolena“ i da su svi relevantni akteri već možda i digli ruke od pokušaja da to promene. Prva rečenica Ocene, naime, glasi:

„Dobra strana predloženog rebalansa budeta Republike Srbije za 2023. godinu je to što se fiskalni troškovi nisu“ – sic! – „otrgli kontroli“. Not great, not terrible?

Od Ministarstva zaštite životne sredine prema mogućnostima, Nacionalnom stadionu prema potrebi?

Ono što je u takvim okolnostima uspelo da dopre do javnosti je da ćemo se (umesto da smanjimo dug, za šta Fiskalni savet kaže da je bilo uslova) dodatno zadužiti (u milijardama evra); da će budžet porasti i zahvaljujući rastu akciza; da su, u milijardama dinara, kapitalne investicije povećane za 23, za „pomoć mladima do 16 godina od po 10.000 dinara“ određeno 12, a za izgradnju Nacionalnog stadiona umesto 7.7, čak 12.3 milijarde dinara. O ostalim „detaljima“ koji život znače od blitzkrieg sednice kontuzovani građani će se verovatno obaveštavati danima.

Jedan od njih je i smanjenje budžeta Ministarstva zaštite životne sredine za pomenutih četiri milijarde dinara. „Podsetimo se, i rebalansom budžeta 2022. godine smanjen je budžet ovog Ministarstva, a umesto objašnjenja zašto su neopravdano smanjene određene budžetske stavke prošle godine, dobili smo novo drastično smanjenje“, navode iz Koalicije 27.

Smanjenje budžeta namenjenog zaštiti životne sredine je u neskladu kako sa realnim rizicima po zdravlje i egzistenciju stanovništva koje zagađenje i nedostatak strategije za adaptacije na klimatske promene izazivaju, tako i sa subjektivnim ocenama značaja ovih problema koje su građani iskazivali u mnogobrojnim anketama i putem protesta.

Pritom je vlast, sudeći po izveštaju Koalicije 27, odlučila da špara baš na stavkama koje građane najviše bole i zabrinjavaju – ponovimo, na rešavanju pitanja zagađenja vazduha iz individualnih izvora, integrisanog upravljanja otpadom, otpadnim vodama, hemikalijama i biocidnim proizvodima i uslugama izmeštanja i trajnog zbrinjavanja opasnog otpada.

„Kao što je Koalicija 27 i ranije naglašavala – smanjenjem budžeta u ovim oblastima ne ispunjavaju se ciljevi propisani Programom upravljanja otpadom u RS za period od 2022 – 2031. godine, i ne samo da su ove mere u suprotnosti sa postavljenim ciljevima, već se nastavlja i praksa neadekvatnog odlaganja otpada bez uslova kontrole na nesanitarnim deponijama“, kontekstualizovala je Koalicija 27 nastali problem u domenu propisa.

U budžetu će, kako dodaju, nakon zaduživanja i povećanja akciza biti 60 milijardi dinara više nego lane, ali ni čist vazduh ni čisto zemljište i vode, izgleda, nisu zaslužili da se deo investira u njih.

Kondukteri ekoloških vozila vs kočničari progresa

„Ukupno smanjenje budžeta bilo bi još veće, da se novim rebalansom nisu povećale određene prihvatljive, ali i one manje prihvatljivije budžetske stavke“, skreću pažnju iz Koalicije 27.

U prihvatljive stavke, ocenjuju, spada sanacija i zatvaranje nesanitarnih deponija, kao i realizacija projekata izgradnje sistema upravljanja otpadom. Ono što zbunjuje je povećanje podsticaja za kupovinu ekološki prihvatljivih vozilasa 300.000.000 na 444.000.000 dinara. Kako se navodi, identično povećanje odnosi se i na subvencije privatnim preduzećima.

„Uzimajući u obzir da ovakav tip automobila u Srbiji sebi može da priušti relativno mali broj ljudi, kao i da je njihov doprinos zagađenju vazduha neuporediv u odnosu na industriju i energetiku, Koalicija 27 smatra da postoje mnoge zabrinjavajuće i svrsishodnije oblasti, koje zahtevaju povećanje budžeta. Ne treba zanemariti ni to da se struja za ekološki ‚prihvatljiva‘ vozila u Srbiji za sada najvećim delom dobija iz ekološki ‚neprihvatljivih‘ izvora – sagorevanjem fosilnih goriva“, komentarišu iz Koalicije 27.

Štednja je nametnuta i civilnom društvu, koje je i inače, uostalom, prepoznato kao nužno zlo:

„Rebalans budžeta doneo je i druga smanjenja sredstava, ali i potpuno brisanje određenih stavki iz dokumenta kao što je deo Zelena agenda – iz koga su u potpunosti izbačene stavke podrška projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u visini 50 miliona dinara, ali i edukativne aktivnosti u implementaciji Zelene agende u saradnji sa obrazovnim institucijama u visini 15 miliona“.

U nekim drugim okolnostima ovo bi mogao biti razlog za skandal, pa i ostavke. U aktuelnim će proći ispod radara, kao što je ispod radara prošla i činjenica da je „o istom trošku“, odnosno na istoj sednici usvojen predlog zakona o upravljanju javnim preduzećima kojima se, upozoravaju aktivisti, privatizaciji izlažu i Srbijašume, Srbijavode i nacionalni parkovi. Not great, verovatno terrible.

Izvor: Mašina.rs