Ekonomsko nasilje nad ženama: Nejednake, pokorne i kontrolisane

Položaj žena kroz istoriju obeležen je nejednakim odnosom moći koji prati opšteprihvaćeni konstrukt da su „slabije“ – fizički, psihički i ekonomski.

Kada na to dodaju karakteristike patrijarhalnog i tradicionalnog društva, modeli različitih oblika nasilja nad „slabijim“ polom postaju svakodnevnica. Tako je u Srbiji tokom prošle godine prema podacima Autonomnog ženskog centara smrtno stradalo 26 žena od strane partnera ili člana porodice.

Takođe, ovaj centar je saopštio da je u prvih mesec dana od proglašenja vanrednog stanja tri puta više žena nego u uobičajenim okolnostima tražilo pomoć, uglavnom zbog pretrpljenog psihičkog nasilja, ali i zbog ekonomskog, odnosno uskraćivanja obaveznog izdržavanja.

U periodu april 2018 – april 2020. godine mediji su prosečno svakog dana objavljivali preko 50 tekstova o nasilju nad ženama. Analiza izveštavanja štampanih, elektronskih medija i internet portala agencije „Kliping“ pokazala je da je najveći broj tekstova objavljen u novembru 2019. (skoro 3.000) kada je i obeležen Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Za razliku od fizičkog, psihičkog i seksualnog, stiče se utisak da je ekonomsko nasilje kao oblik nasilja u porodici pojava sa kojom nismo u dovoljnoj meri upoznati kroz sredstva javnog informisanja i koja često ne biva prepoznata kao oblik nasilja, nedavno je ukazao medijski portal Talas.rs.

Podaci agencije „Kliping“ o izveštavanju o nasilju nad ženama, pokazali su da je u toku dve godine (april 2018 – april 2020) ekonomskom nasilju bilo posvećeno 0,3% medijskog sadržaja u odnosu na sve oblike nasilja nad ženama i porodici o kojima se pisalo.

Šta je ekonomsko nasilje?

Ekonomsko nasilje je oblik psihičkog nasilja koje se ispoljava preko kontrole nad ekonomskim resursima uz uskraćivanje ekonomskih resursa (pre svega novca), potrebnih za zadovoljavanje potreba žena, ili sprečavanja da obavlja ekonomsku aktivnost.

Žene žrtve ekonomskog nasilja su: one koje imaju ograničen pristup novcu u domaćinstvu i kojima se uskraćuje novac za lične potrebe; one koje žive u domaćinstvu u kome je drugi član domaćinstva, koji obezbeđuje prihod za egzistenciju, samovoljno potrošio novac i ostavio domaćinstvo bez osnovnih sredstava za život; one kojima se oduzima lični novac; žene kojima je zabranjeno da se zaposle.

A tome kako da prepoznate ekonomsko nasilje, možete pročitati OVDE.