Foto: Pixabay, ilustracija

Realna zarada u Srbiji, prema podacima Ministarstva finansija, niža je za 1,5 odsto nego u istom periodu prošle godine. Najgore su prošli zaposleni u javnim preduzećima, kojima je realna zarada u martu čak za 13,8 odsto niža nego pre godinu dana, prenosi portal Nova ekonomija.

Izvesno je da će se pad realnih zarada nastaviti i narednih meseci, pošto je povećanje plata iz januara „pojedeno“ visokom inflacijom, a prostora za nove povišice nema, ni u privatnom ni u državnom sektoru.

Visoka inflacija, koja je u martu ove godine dostigla čak 16,2 odsto na godišnjem nivou, da bi sada pala na 13,7 odsto dovela je do pada realnih zarada.

Pad realnih zarada počeo je još u oktobru prošle godine, kada su zarade su bile realno manje za 0,8 odsto u odnosu na oktobar 2021. godine.

Trend pada realnih zarada se nastavio, pa je u martu ove godine, prema podacima ministarstva finansija, realna zarada u proseku manja za 1,5 odsto nego pre godinu dana.

Posebno su pogođeni zaposlenih u javnom sektoru: neto zarada je u aprilu 2022. godine bila za 3,3 odsto manja nego u aprilu 2021. godine, da bi u martu ove godine bila realno manja za čak 5,4 odsto nego što je pre godinu dana.

Najgore su prošli zaposleni u javnim preduzećima, kojima je zarada u martu čak za 13,8 odsto niža nego pre godinu dana.

U sektoru obrazovanja i kulture, realni pad neto zarada počeo je još u septembru 2021. godine, tako da oni već 18 meseci svakog meseca beleže pad standarda.

Kao što ministar finansija Siniša Mali stalno traži, mora se računati kumulativno, pa se pad standarda iz marta 2023. godine ne pokazuje ukupan pad realnih zarada, već se treba uračunati i pad realnih zarada iz marta 2022. godine.

Kada se to uračuna, ukupan kumulativni pad standarda u ovom sektoru je u martu 2023. godine bio veći od pet odsto nego pre dve godine.

Zdravstvo je takođe žestoko stradalo: realna zarada je počela da pada još u decembru 2021. godine. Kada se računa kumulativan pad za dve godine, u martu 2023. godine realna zarada u zdravstvu je niža za 8,7 odsto nego pre dve godine.

Jedini koji su nešto „profitirali“ su penzioneri, koji zahvaljujući vanrednim povećanjima penzija u martu ove godine imaju rast primanja od pet odsto.

To je ipak relativno, jer su u martu 2022. godine imali realni pad penzija od 3,4%, pa kad se, kako ministar finansija Mali voli da ponavlja, računa kumulativno, realni rast penzija je svega 1,4 odsto.

Treba reći da su penzije imale realni pad počev od novembra 2021. godine, pa sve do januara 2023. godine, kada su po prvi put zabeležile realni rast (ali na negativnu bazu, pa je on tek oko jednog procenta).

Podaci o visini realnih zarada i penzija bazirani su na statističkim podacima o inflaciji. Međutim, kao što je poznato, osnovne životne potrepštine su poskupele dosta više od stope inflacije, jer se u inflaciju računaju i cene kapitalnih artikala, a stanovništvo najviše troši osnovne artikle, tako da su mu džepovi znatno tanji nego što se može zaključiti iz zvaničnih podataka.

Realniju sliku naglog pada standarda pokazuju podaci o prometu na malo: u aprilu 2023. godine, promet na malo je pao za 6,1 odsto ako se računa u stalnim cenama (ništa bolje nije bilo ni u prethodnim mesecima ove godine).

Podaci o prihodima od PDV-a takođe pokazuju nagli pad standarda: prošle godine od januara do aprila prikupljeno je 252 milijarde dinara, dok je ove godine država naplatila 264 milijarde dinara, što je nominalno povećanje od 4,7 odsto a realno je prihod države od PDV-a manji za deset procenata ako se uračuna inflacija.

I podaci Poreske uprave o prikupljenim javnim prihodima u drugom kvartalu ove godine pokazuju da se negativne tendencije nastavljaju: u tom periodu naplaćeno je 693,7 milijardi dinara, što je za svega milijardu dinara više nego u istom periodu prošle godine – odnosno, realni pad naplate je od 14 ili 15 odsto kada se uključi inflacija.

Sve ovo pokazuje da je i pored svih tvrdnji vlasti o nikada većim platama i penzijama u evrima, evidentan realni pad standarda stanovništva. To se najbolje vidi po naglom padu realnog prometa u maloprodaji, kao i padu realnih prihoda od PDV-a.

Izvesno je da će se siromašenje stanovništva nastaviti: poskupljenje struje i gasa od 1. maja tek će se preliti na inflaciju, a već od 1. novembra slede nova poskupljenja tih energenata.

To se ne može izbeći, jer se država obavezala na poskupljenja u stend-baj aranžmanu sa MMF-om.

Tek se u decembru može očekivati nekakvo „olakšanje“- kada počnu isplate bonusa i povišica, ali utisak je da će sve to biti jako tanko i da će se sunovrat standarda nastaviti i u narednoj godini.

*Podaci su izu Biltena javnih finansija koje objavljuje Ministarstvo finansija

Izvor: Nova ekonomija