Foto: cema.rs/ Luka K.
Ovaj serijal tekstova ima za cilj da čitaoce upozna sa korupcijom, pojavom koja razarajuće deluje na celo društvo, kao i da im pomogne da je prepoznaju i o njoj hrabro govore. U obrađenim tekstovima navedeni su i primeri koruptivnih dela. Svi sadržaji imaju, prevashodno, obrazovnu i preventivnu ulogu.
Nelegalno bogaćenje je sticanje bogatstva na nezakonit način nasuprot zakonima i propisima. Nelegalno bogatstvo se može steći raznim načinima: monopolskim pozicijama, kriminalnim radnjama, ratnim profiterstvom, neplaćanjem poreza..., ali je, po pravilu, uvek u sprezi sa političkom elitom.
Na ovom prostorima pojavio se, poslednje dve decenije, i novi termin – tajkun, koji je sinonim za sumnjivo bogatstvo.
U Srbiji je 12. marta, ove godine, počeo da se primenjuje Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2020 i 18/2021), koji ima za cilj razotkrivanje i oporezivanje pojedinaca koji vode luksuzan život, a imaju skromna primanja. Suština ovog zakona je da ko ne bude mogao da dokaže da je na zakonit način stekao imovinu, ostane bez 3/4 njene vrednosti, a ako sud utvrdi da je imovina stečena krivičnim delom, mogao bi da mu bude oduzet celokupan nezakonito pribavljen imetak.
Očekuje se da će država na ovaj način proveravati svakoga, bez izuzetka, i da će svi morati da objasne odakle im imovina koja ne odgovara njihovim prihodima. Zakon će se odnositi jednako na sve građane, a na udaru će se naći oni za koje poreski organi posumnjaju ili utvrde da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda. Ukoliko bude i sumnje na izvršenje krivičnog dela, slučaj će biti prijavljen policiji i tužilaštvu.
Kontrolu imovine građana, prema ovom Zakonu, vodiće posebna Jedinica Poreske uprave i ako utvrdi da postoji nezakonito stečena imovina, doneće rešenje o utvrđivanju posebnog poreza od 75 odsto na poresku osnovicu, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole. Zakon je uveo i takozvanu "unakrsnu proveru imovine", koju sprovodi pomenuta posebna Jedinica u Poreskoj upravi. Ko su osobe čija će se imovina proveravati - utvrđivaće se godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika.
Takođe, postupak provere imovine moći će da se pokrene i po prijavi građana ili neke institucije.
Zakon je precizirao da se prilikom kontrole uzima u obzir celokupna imovina fizičkog lica koje se kontroliše, a naročito nepokretne stvari, kako što su stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište i drugo. Na proveri su i finansijski instrumenti, udeli u pravnom licu, oprema za obavljanje samostalne delatnosti, motorna vozila, čamci, brodovi i drugi plovni objekti i vazduhoplovi, štedni ulozi i gotov novac, kao i druga imovinska prava.
Zakon je predvideo i kazne za nesaradnju sa Poreskom upravom.
Pravnim licima koja na zahtev Jedinici Poreske uprave u roku koji ona odredi ne dostave tražene podatke, moći će da se izrekne novčana kazna od 500.000 do dva miliona dinara.
Za isti prekršaj preduzetniku preti novčana novčana kazna od 100.000 do 500.000 dinara, a od 50.000 do 150.000 dinara preti kazna fizičkom licu i odgovornom licu u pravnom licu, državnom organu i organizaciji, kao i organu autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave i imaocu javnih ovlašćenja. Pored toga, predviđena je i novčana kazna od 50.000 do 150.000 dinara fizičko lice koje ne čuva kao profesionalnu tajnu podatke do kojih je došlo u postupku utvrđivanja imovine i posebnog poreza.
Zakon je usvojen 29. februara 2022. godine, a 11. marta je stupio na snagu, sa odloženom primenom od godinu dana radi formiranja Jedinice i priprema za efikasnu primenu ovog propisa. Najefikasniji način da se spreči nelegalno bogaćenje je adekvatna primena ovog Zakona. Ujedno, to je i najbolji način da se spreči korupcija.
U nastavku: Uzbunjivači
Izvor: cemaforum.rs
