Foto: CEMA - Luka K.
Ovaj serujal tekstova ima za cilj da čitaoce upozna sa korupcijom, pojavom koja razarajuće deluje na celo društvo, kao i da im pomogne da je prepoznaju i o njoj hrabro govore. U obrađenim tekstovima navedeni su i primeri koruptivnih dela. Svi sadržaji imaju, prevashodno, obrazovnu i preventivnu ulogu.
Nadzor i kontrola trošenja budžetskih sredstava je provera rada i kontrola svih subjekata koji troše sredstva iz javnih prihoda. Građani svakodnevno preko raznih poreza ’pune’ lokalni i republički budžet. Njihovo je pravo je da znaju kako se taj novac troši.
Poštovanje principa budžetske javnosti omogućuje da veličina budžetskih prihoda i rashoda budu transparentni i svima dostupni. U savremenim državama princip budžetske javnosti je logičan i razumljiv. Pimenom ovog principa kontrolišu se svi koji učestvuju u procesu donošenja i izvršenja budžeta: parlament, vlada, lokalne samouprave, organi budžetske kontrole i ostali subjekati, što povoljno utiče na smanjenje otpora građana u plaćanju poreza.
Kontrolu trošenja budžetskih sredstava jedinica lokalne samouprave ne vrši ni jedna državna institucija kontinuirano, što stvara prostor za korupciju velikih razmera.
U objavljenom Indeksu transparentnosti lokalne samouprave 2019 (LTI) koje predstavlja istraživanje, ocenjivanje i rangiranje svih gradova i opština u Srbiji, koje je sprovela Transparentnost Srbija, ocenjivano je i "da li su podaci o javnim nabavkama objavljeni na vebsajtu u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama iz 2012.", koji je obavezao lokalne samouprave da takve informacije i prateća dokumenta objavljuju. Na primer, grad Čačak, u pomenutom istraživanju, se nalazi na 136. mestu od 145 jedinica lokalnih samouprava, i ocenjen je ocenom 1 (od maksimalnih 4 poena) za ovu oblast. Naime, na sajtu grada postoji odvojena sekcija posvećena javnim nabavkama, ali nisu vidljivi svi planovi javnih nabavki, nisu objavljene sve javne nabavke u analiziranoj godini, Ugovori i druga dokumenta, stoga nas i ne čudi ovako loša ocena.
Udruživanje građana i partnerstvo sa medijima veoma je snažan instrument kojim se može uticati na donošenje odluka o načinu trošenja zajedničkog novca i samim tim na smanjenje korupcije.
Od koncepta "uprave kao vlast" koji je polazio od odnosa nadređenosti državnih organa prema građanima, u kojem je građanin posmatran kao podanik koji je dužan da slepo izvršava naređenja vlasti, do preobražaja koncepta javnog prava koji je doveo do shvatanja da se uprava posmatra kao "servis građana" i javna služba, a kasnije i regulator društvenih procesa, prošlo je više od 200 godina.
Novo, doktrinarno usmerenje sve više naglašava ulogu građana i civilnog društva, transparentnost, legitimnost, odgovornost, efikasnost, građanski nadzor, bolji kvalitet javnih usluga, primenu savremenih informacionih tehnologija i bolje upravljanje resursima. Na građanina bi trebalo da se gleda kao na partnera koji bitno utiče na krajnje efekte delovanja javne uprave.
Ni jedan napor državnih organa, međunarodnih organizacija, medija i organizacija građanskog društva na suzbijanju korupcije ne može dugoročno da donese uspeh ukoliko građani, ili barem veliki broj građana, ne bude spreman da te napore podrži i u njima aktivno učestvuje.
Građani mogu da podrže napore ove vrste time što će učestvovati u antikorupcijskim programima, prijavljivati slučajeve korupcije sa kojima se sretnu i uzdržavati se od učešća u koruptivnim aktivnostima, čak i kada na taj način odlažu zadovoljenje svojih potreba.
U nastavku: Nelegalno bogaćenje
Izvor: cemaforum.rs
