Foto: Cemaforum.rs

„Ako je neko tu provodio vreme duže od 10-15 godina, svojim čulima mogao je da opazi kako se Kopaonik menja”, kaže Srđan Simović, izvršni direktor za zaštitu i razvoj u Nacionalnom parku Kopaonik. A kakve su to promene posredi?

Snegom prekrivene šume, vrhovi posmatrani iz gondole, celodnevno skijanje i druženje na minusu uz kuvano vino – Kopaonik je odavno postao odredište za sve ljubitelje zimskih sportova i rekreacije.

Međutim, verni posetioci ove planine zimi možda su primetili da se ski sezona 2022/23, koja je trajala 128 dana, razlikovala od prethodnih. 

Naime, od 8. decembra do 17. aprila na Kopaoniku zabeleženo je tek 24 snežna dana, što je najmanje u proteklih 19 godina. Povrh toga, prosečna visina snega bila je samo 37,4 centimetara, najmanje u proteklih pet godina. Ovakve vremenske okolnosti negativno su se odrazile na posećenost i prihod od turizma.

Svakako, bogata priroda na Kopaoniku je tu čitave godine, ali usled klimatskih promena ona danas živi znatno drugačijim životom nego pre par decenija.

„Klimatske promene su jedan od bitnih faktora koji transformišu našu planinu”, istakao je Srđan Simović, izvršni direktor za zaštitu i razvoj u Nacionalnom parku Kopaonik, u razgovoru za portal Klima101.

„Ako je neko tu provodio vreme duže od 10-15 godina, svojim čulima mogao je da opazi kako se Kopaonik menja čak i bez uvida u naučno-istraživačke radove koji te promene potvrđuju.”

Nacionalni park Kopaonik, proglašen 1981. godine, proteže se na skoro 12 hiljada hektara i jedan je od najznačajnijih centara biodiverziteta u Srbiji. Od svog nastanka pretrpeo je mnoge promene – a sa Simovićem smo pričali pretežno o klimatskim.

Suša, temperaturni ekstremi i snežne oluje dovele su do gradacije potkornjaka koji je uništio velike površine šuma smrče na Kopaoniku

Zamislite da se na visoko u planinama, koje važe za hladnije oblasti, živa u termometru približi četrdesetom podeljku na Celzijusovoj skali. Upravo ovo se, otkrio nam je Simović, desilo u leto 2014. ili 2015. godine na lokalitetu Ibrova ravan ispod Gobelje*.

„Republički hidrometeorološki savez to nije zabeležio, ali prema našim uvidima, temperature na Kopaoniku, na nadmorskim visinama od 1500 metara, iznosile su 37-38 °C, i to u hladu.”

Kako se priseća naš sagovornik, temperaturni ekstremi, koje su izmerili u nacionalnom parku, ali i ranija velika suša od 2011. do 2013. godine, prouzrokovali su isušivanje tla, ali i uvećanje brojnosti štetočina poput potkornjaka.

Kao što im samo ime sugeriše, ovi sitni insekti žive ispod kore stabla ili u samom stablu, a napadaju drveće koje je oslabljeno sušom, mrazom ili gradom. Kako su nastupili idealni uslovi za njihovo širenje, potkornjaci su se obrušili na kopaoničke šume.

„Ovo je rezultovalo sušenjem sastojina smrčevih šuma kao jednih od najosetljivijh ekosistema Kopaonika”, kazao nam je Simović. „Taj proces bio je i očekivan zato što su takva dešavanja prisutna i na severnijim tačkama našeg kontinenta. Nemački i poljski istraživači su radili opsežne studije za svoje zemlje i predvideli da će pojedine vrste insekata dolaziti na veće nadmorske visine i da će se ekosistemi kompletno promeniti.”

Promene temperature i obrasca padavina na Kopaoniku oslabili su stabla i povećali šansu za ekspanzijom već prisutnih štetočina

Ne samo da su stabla odumirala sama od sebe – već još poraznije, u studiji koja se bavila stanjem smrča starijih od šezdeset godina na Kopaoniku u prošloj deceniji, navodi se da su nepovoljni vremenski uslovi od 2011. do 2013. godine doveli do jednog od najobimnijih krčenja smrčevih šuma u nacionalnom parku kako bi se sprečilo da se štetočine osvoje i savladaju još veća prostranstva.

Stradanju smrča zbog namnožavanja potkornjaka su, prema objašnjenju autora, doprinele i snežne oluje koje su se odigrale 2012. godine. Zaključuje se da su promene temperature i obrasca padavina na Kopaoniku poslednjih godina oslabili stabla i povećali šansu za ekspanzijom već prisutnih štetočina.

„Srbija je, pogotovo u vršnom delu Kopaonika, jedna od najjužnijih tačaka Evrope sa čistim šumama smrče”, otkrio je izvršni direktor za zaštitu i razvoj u nacionalnom parku.

Stablo ovog zimzelenog drveta visoko je oko 50 metara i karakteriše ga piramidalna kruna. Šišarke su cilindričnog oblika – u mladosti zelene ili crvenosmeđe, a u zrelosti smeđe.

Smrča nije rezervisana samo za Kopaonik, već predstavlja jednu od vodećih vrsta u našem šumarstvu, ruku pod ruku sa crnim borom – ona raste na 3,8% ukupne površine pod šumom (27 hiljada hektara) što je stavlja na peto mesto po zastupljenosti u srpskim šumskim sistemima. 

Ipak, priča sa Kopaonika nam ukazuje na to koliko je smrča, zbog svoje osetljivosti na promene, ugrožena u novoj klimi Srbije koja postaje sve toplija, sušnija i manje predvidiva. Naša zemlja nalazi se na teritoriji koja se smatra „vrućom tačkom” klimatskih promena: zagrevamo se više od svetskog proseka, a više je i vremenskih ekstrema kao što su suše i intenzivne padavine.

Ceo tekst možete pročitati na portalu Klima101.