Foto: CEMA - Luka K.
Socijalno preduzetništvo i dalje za običnog čoveka u Srbiji predstavlja nepoznanicu. Iako je Zakon usvojen, iako postoje preduzeća koja posluju po solidarnim biznis modelima, građani još uvek imaju mnogo nedoumica kada je u pitanju ovaj oblik poslovanja.
Da bi rastumačili pojam socijalnog preduzeća krenućemo od Zakona o socijalnom preduzetništvu. Pojašnjenje Zakona, na okruglom stolu održanom u Čačku, za naš portal pružila je Ivana Čikarić, samostalna savetnica u Grupi za normativne i studijsko-analitičke poslove u oblasti zapošljavanja i ekonomskih migracija i nadzor u oblasti zapošljavanja Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
„Zakon o socijalnom preduzetništvu ima za cilj stvaranje povoljnog poslovnog okruženja za razvoj socijalnog preduzetništva, razvijanje svesti o značaju socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva i zadovoljenje identifikovanih društvenih potreba“, navela je Čikarić.
Pojam socijalne ekonomije: deo ekonomije čiji je prevashodni cilj ostvarivanje koristi za širu društvenu zajednicu i društveno osetljive grupe, a ne sticanje dobiti.
Pojam socijalnog preduzetništva: obavljanje delatnosti od opšteg interesa, radi stvaranja novih i inovativnih mogućnosti za rešavanje društvenih problema, problema pojedinaca ili društveno osetljivih grupa i sprečavanja nastajanja i otklanjanja posledica socijalne isključenosti, jačanja društvene kohezije i rešavanja drugih problema u lokalnim zajednicama i društvu u celini.
Ivana Čikarić kaže da socijalno preduzetništvo ima pre svega društvenu ulogu jer obuhvata raznolike delatnosti od proizvodnje dobara i pružanja usluga do radne integracije: „Predstavlja poslovanje koje doprinosi održivom razvoju devastiranih područja i lokalnih zajednica ili poslovanje kojim se rešavaju problemi u drugim oblastima od opšteg interesa za sve građane.“
Ko može biti socijalni preduzetnik?
Po rečima samostalne savetnice koja je i učestvovala u izradi Zakona subjekt socijalnog preduzetništva može biti: preduzetnik i pravno lice u svim oblicima (privredno društvo, zadruga, udruženje, udruženje u oblasti sporta, fondacija, drugo pravno lice koje ispunjava uslove ).
Što znači, ako imate, na primer, otvorenu preduzetničku radnju, vi je možete doregistrovati kao socijalno preduzeće jednostavnom izmenom statusa u APR-u.
Ono što socijalno preduzetništvo izdvaja i što predstavlja specifičnost je postizanje ravnoteže društvenih i ekonomskih ciljeva. „Pored toga neophodno je i participativno odlučivanje odnosno odgovorno upravljanje“, navela je Čikarić i dodala: “specifično je i raspolaganje imovinom jer prestankom statusa imovina se prenosi drugom subjektu solidarnog preduzetništva, zatim raspolaganje dobiti u reinvestiranje ili doniranje i potrebno je izveštavanje o ispunjavanju društvene uloge.“
Socijalno preduzeće može biti preduzetnik ili pravno lice koje je pored osnovne delatnosti svojim poslovanjem rešava lokalni problem.
Ipak da bi zaživelo socijalno preduzetništvo neophodno je da se stvore uslovi i da se izvrši sinergija ovog Zakona sa ostalima. Po rečima Čikarić, „neophodan je Program razvoja socijalnog preduzetništva koji planira mere aktivne podrške socijalnim preduzećima usmerenih na podršku zapošljavanju i unapređenju poslovanja, a njega donosi Vlada za period od 5 godina.“
Po najavama, Program je trebalo da bude završen još krajem februara tekuće godine, ali zbog nestabilne političke situacije to još uvek nije urađeno. Ivana Čikarić ističe da očekuje da će do kraja ove godine biti usvojen Program.
Do polovine maja 2023. godine u Srbiji je osnovano 10 socijalnih preduzeća, od čega su 6 osnovala različita udruženja. Jedine dve lokalne samouprave koje pružile aktivnu podršku građanima u osnivanju i razvoju ovih preduzeća su, za sada, Novi Pazar i Knjaževac.
Izvor: Cemaforum.rs
