Foto: Pixabay, ilustracija

Zvanični statistički podaci jasno ilustruju da je, usled negativnih efekata inflacije, u Srbiji od početka godine nastupio realni pad prodaje robe u maloprodaji iz čega se može izvesti zaključak da je došlo do rapidnog slabljenja kupovne moći potrošača.

Kako je objavio Republički zavod za statistiku, promet robe u trgovini na malo u aprilu ove godine u odnosu na isti mesec prethodne, zabeležio je realni pad od 6,1 odsto. Ukoliko se pak uporede prva četiri meseca 2023. godine sa istim periodom u prošloj godini, promet je smanjen za 4,5 odsto.

U okviru maloprodaje, prodaja hrane i pića je za prva četiri meseca realno pala za 5,2 odsto, dok je prodaja neprehrambenih proizvoda manja za 4,9 odsto. Inflacijom je izgleda najmanje pogođena prodaja motornih goriva, koja je za četiri meseca smanjena realno za 2,8 odsto u odnosu na isti period 2022. godine.

Međutim, da se danak koji plaćamo inflaciji povećava, vidi se kad se pogledaju poslednji podaci – samo za april ove godine, kada je prodaja hrane i pića pala za 6,1 odsto, a neprehrambenih proizvoda za čak 8,3 odsto u odnosu na april 2022.

Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže za Danas da statistički podaci pokazuju da je došlo do opadanja kupovne moći potrošača, a osnovni razlog za to vidi u, kako kaže, nerealno visokom cenama osnovnih prehrambenih proizvoda u kriznim uslovima.

– Kako bi nadoknadili sve svoje troškove trgovci su se opredelili za poskupljenja prehrambenih proizvoda koji su potrošačima svakodnevno potrebni. To je dovelo do pada kupovne moći građana kao i prodaje roba u maloprodaji – objašnjava sagovornik Danas-a.

Prema njegovim rečima, ne treba očekivati da će se situacija po ovom pitanju promeniti sve dok se, kako kaže, “trgovci ne urazume” i prestanu da nerealno dižu cene svojih proizvoda.

Sa ocenom da je kupovna moć građana znatno opala slaže se i ekonomista Milan R. Kovačević i navodi da je to logična posledica inflatornog udara.

– Nadležni u Srbiji su, povlačeći pogrešne poteze, izazvali da se suočimo sa visokom stepenom inflacije te je to dovelo pada prometa robe u maloprodaji jer su, suočeni sa ekonomskom krizom i rastom cena, građani prinuđeni da budu štedljivi, odnosno da kupuju znatno manje robe nego ranije. Situacija je postala toliko teška da je jedan broj potrošača prinuđen da redukuje kupovinu čak i osnovnih životnih potrepština – navodi Kovačević.

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kaže za Danas da je pad prodaje robe u maloprodaji jasan pokazatelj slabljenja životnog standarda građana i udara na njihov kućni budžet. Glavni krivac, po njoj, za takvu situaciju je loša ekonomska politika Vlade Srbije i njena nesposobnost da se izbori sa negativnim uticajima inflacije.

– Ako državna statistika, čije podatke uvek treba uzimati sa rezervom, prizna da je kupovna moć građana drastično opala onda je to najbolji pokazatelj koliko je jaka ekonomska kriza u Srbiji, i koliko se kod nas loše živi. Apsolutno sam uverena da je procenat pada prometa robe daleko veći od onog koji je iskazala zvanična statistika. U svakodnevnom sam kontaktu sa građanima i znam kako veliki broj njih živi izuzetno teško u uslovima besparice i stalnih poskupljenja osnovnih životnih potrepština. Naravno, glavni krivac za nedaće sa kojima se suočavaju potrošači je Vlada Srbije zbog sprovođenja loše ekonomske politike kojom ih je dovela do nezavidne situacije. Nadležni nisu u stanju da se na adekvatan način obračunaju sa inflacijom, uz stalna objašnjenja kako je, eto, ona u Srbiju uvezena. Ako se zna da inflacija slabi i u Evropskoj uniji i Sjedinjenim Američkim Državama, potpuno je jasno da Vlada pokušava da opravda svoj neuspeh i nesposobnost u suzbijanju ekonomske krize – zaključuje Ranka Savić.

Izvor: Danas