Ekonomsko osnaživanje žena u Moravičkom okrugu (FOTO) (7)

“Samo ekonomski osnažena žena je slobodna žena”- poruka je sa okruglog stola održnog u Čačku u organizaciji Udruženja poslovnih žena „Nadežda Petrović“ Čačak i UN Women.

Udruženja žena i udruženja na čijem čelu su žene iz Čačka, Priboja, Kragujevca, Vrnjačke Banje, Užica kao i predstavnici Ministarstva privrede, Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Regionalne privredne komore razmenili su mišljenja i iskustva tražeći načine da što više žena stekne ekonomsku nezavisnost.

U prvom delu razgovora predstavljeno je stanje ženskog preduzetništva u Moravičkom okrugu iz ugla civilnog sektora, javnih institucija kao i iskustva preduzetnica.

Ana Dojčilović, predstavnica Nacionalne službe za zapošljavanje, filijale Čačak, istakla je da u Moravičkom okrugu ima 3.092 privredna društva, dok su žene u samo 18 na rukovodećim pozicijama.

„Kada su u pitanju preduzetničke radnje, od 10.174 koliko ih ima u našem okrugu, žene su vlasnice oko 30%. Problem, pored toga što su žene retko na direktorskim pozicijama, je što su 57% nezaposlenih evidentiranih u NSZ žene, od čega je 23% starijih od 50 godina“ – kazala je Dojčilovićka.

Nedaće sa kojima se suočavaju žene sa sela i starije od 45 godina predstavila je Ljiljana Petrović, predsednica Udruženja Laris iz Čačka koje se već duži niz godina bavi upravo osnaživanjem ove marginalizovane kategorije.

Udruženja seoskih žena su kategorična da je uz konstantnu edukaciju potrebna i finansijska podrška da bi se uopšte žene upustile u ramišljanje o pokretanju sopstvenog posla.

U drugom delu razgovora predstavljene su dodatne mogućnosti i podsticaji za ekonomsko osnaživanje žena sa akcentom na žensko i socijalno preduzetništvo.

Aleksandra Vučetić, samostalni savetnik u Ministarstvu privrede, najavila je programe koje ovo ministarstvo namenilo malim i srednjim preduzećima.

„Od 2021. godine imamo program za podršku ženskom preduzetništvu i mladima. Ove godine je to zaseban konkurs, posvećen samo ženama i opredeljeno je 600 miliona dinara bespovratnih sredstava“ – pojasnila je Vučetićka.

Sve dodatne informacije zainteresovane preduzetnice mogu pronaći na portalu www.preduzetnistvo.gov.rs.

O celom procesu izrade kao i o samom Zakonu o socijalnom preduzetništvu govorila je Ivana Čikarić iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

„Izrada Zakona je trajala jako dugo i sada smo postavili pravni okvir“, navela je Čikarić i dodala: „Od početka primene Zakona registrovano je 10 socijalnih preduzeća, što i nam i jeste bio ciljni broj s obzirom da još uvek nije gotov Program razvoja socijalnog preduzetništva koji će definisati sve beneficije koje ovaj Zakon obuhvata.“

Podsetimo Zakon o socijalnom preduzetništvu je usvojen početkom 2022. godine, a njegova primena je počela 16. novembra 2022.

„Socijalno preduzetništvo rešava problem lokalne zajednice i zato osnova podrške bi trebalo da budu jedinice lokalne samouprave“, istakao je Siniša Tešić, član Saveta za socijalno preduzetništvo. „Dok Program razvoja socijalnog preduzetništva ne bude gotov, jako je važno da se ujedine organizacije i udruženja i da svojim iskustvom daju smernice kako Savetu i ministarstvu tako i lokalnim samoupravama da bi Zakon zaživeo. Upravo ovaj zakon predstavlja šansu kako za žene tako i za sve marginalizovane grupe“, dodao je Tešić.

Programska urednica u čačanskom udruženju Centar za monitoring i aktivizam CEMA, Dragana Krnetić, predstavila je istraživanje „Socijalno preduzetništvo - treći stub ekonomije“ koje je sprovedeno početkom ove godine.

„Zanimljiv je podatak iz istraživanja da je čak 79% ispitanika ženskog pola, a 71,1% svih anketiranih bi pokrenulo sopstveni posao uz određene olakšice. Ženama je potrebna podrška, ali konkretna, od edukacija, prostora do finansija kako bi ekonomski ojačale. Upravo tu podršku očekuju od lokalne samouprave što je i navelo čak 60,5% ispitanica“ – istakla je Krnetićka.

Da je socijalno preduzetništvo osnova za razvoj i zapošljavanje, kako žena tako i drugih marginalizvanih grupa, pokazala je i prodajna izložba proizvoda lokalnih udruženja žena. Posetioci su mogli da kupe organske džemove, sokove, kiflice, tekstilne proizvode, narodnu nošnju... Žene su još jednom dokazale da su spremne za rad i sticanje ekonomske nezavisnosti, ali im je veoma važna podrška cele društvene zajednice.