Foto: Pixabay, ilustracija

Građani su devetog maja dokumentovali naglo opadanje vodostaja u Rupskoj reci, a kasnije i njegov nagli rast i zamućenje vode, dok je radnik grdeličkog vodovoda po nezvaničnim informacijama zadobio povrede pokušavajući da na svoju ruku normalizuje režim rada vodozahvata koji je opstruiran variranjem vodostaja.

Na pojedinim slikama i video snimcima Rupske načinjenim devetog maja u selu Dadince rečno korito je puno, na drugima gotovo prazno, dok je na trećim voda mutna. Kako je na društvenim mrežama snimke prokomentarisao Ivan Đelić iz neformalnog udruženja Bitka za Vlasinu „U hidrologiji još uvek ne postoji termin ‚prirodno menjanje vodostaja‘ više puta u toku dana“.

„To je ono što se redovno događa na svakoj MHE derivacionog tipa“, komentariše snimke nestabilnog vodostaja Rupske reke i njenog zamućenja Aleksandar Pavlović, član neformalnog udruženja Bitka za Vlasinu:

„Kako sva voda ili skoro sva prolazi kroz cevi, a korito reke paralelno sa cevima je prazno, u trenutku kad MHE ‚ispadne‘ sa elektroenergetskog sistema automatski se zatvara dovod vode u cevovod. Nizvodno od mašinske zgrade MHE to se manifestuje naglim padom vodostaja u reci. Bukvalno reka spadne na ¼ protoka. Sada voda polako kreće kroz svoje prirodno korito, ali treba da pređe u proseku 3 do 4 kilometra, zavisno od toga o kojoj MHE se radi, odnosno koliko su joj dugačke cevi. To traje od 40 minuta do sat i više“.

Pavlović objašnjava da po uspostavljanju normalnog protoka reka teče u punoj snazi dok se ne reši problem koji je doveo do ispada MHE iz mreže. Kako navodi, problem koji uzrokuje ispadanje ili isključivanje MHE iz mreže može da bude lokalni, poput kvara na samoj MHE, ili uzrokovan time što u određenom trenutku nema potrošnje, zbog čega se MHE isključuje. Nakon vraćanja MHE na mrežu za reku i živi svet u njoj i oko nje nastaju novi problemi:

„Kad MHE proradi isto toliko vremena reka ostaje bez vode dok se ne napuni cev, pa se onda ponovo uspostavi pun protok u reci nizvodno od MHE. Ovo se najčešće dešava u režimu velikih voda i na proleće, što se istovremeno poklapa i sa mrestom riba. Dešava se da položena okra ostane na suvom sat ili dva i da propadne ceo mrest za tu godinu“, zaključuje Pavlović.

Rupska reka, pritoka Južne Morave, pijaćom vodom snabdeva oko 15.000 ljudi u Grdelici i selima u opštini Vlasotince. Funkcionisanje grdeličkog vodovoda zavisi od relativne stabilnosti vodostaja u Rupskoj reci, na kojoj je za potrebe vodovoda pre pet decenija izgrađen vodozahvat. Pored ljudi, od relativne stabilnosti vodostaja tokom dana i čistoće reke zavise i biljke i životinje u i oko reke, odnosno čitav rečni ekosistem. Ona sela na Rupskoj reci koja nemaju vodovodnu infrastrukturu upućena su na snabdevanje iz reke, koja je ranije uvek bila kristalno čista.

Ni dnevni vodostaj ni čistoća reke nisu stabilni od kad su na Rupskoj reci pre nekoliko godina izgrađene dve MHE, „Lanište” i „Porečje”. Kako konstatuju aktivisti i meštani, na Rupskoj reci sada više puta godišnje dolazi do naglog dnevnog variranja vodostaja i zamućenja reke.

Podsetimo, ove MHE su izgrađene iznad vodozahvata (i sela Dadince), uprkos oštrom protivljenju građana izraženom učešćem u javnim raspravama i protestima. Izgradnji MHE „Lanište” protivio se, između ostalog, i direktor JKP „Grdelica”, koji je tokom javne rasprave o Studiji o proceni uticaja na životnu sredinu ovog projekta, održanoj 2016 (po navodima JuGpressa), podsetio da se u toj Studiji navodi „da na Rupskoj reci nema izvorišta snabdevanja, dok je postrojenje u Gradištu, odakle se Grdelica snabdeva vodom, u Studiji spomenuto samo jednom, iako se meštani od 74. godine sa ovog vodozahvata snabdevaju vodom“.

Direktor JKP „Grdelica“ je tada upozorio da se izgradnjom nove MHE ugrožava 15.000 ljudi, kao i osnovna delatnost ovog javnog preduzeća. Istom prilikom je priređena i video prezentacija radova na izgradnji prvoj hidorelektrani koja ilustruje da je tada došlo do potpunog degradiranja životne sredine i uništavanja živog sveta, kao i prekida snabdevanja Grdelice vodom. „Upravo zbog izgradnje prve mini hidroelektrane meštani Grdelice i okoline bili su preko 80 dana bez vode usred leta, dok je šest kilometara toka Rupske reke presušilo, tako da je drastično smanjen i riblji fond“, pisao je JuGpress. Građani su prisutne podsetili i na to da (isti) investitor gradilište prve MHE nije doveo u prvobitno stanje.

Institucije nisu reagovale na apele i protivljenje građana ni tada ni kasnije, već je istom investitoru nekoliko godina kasnije izdata dozvola i za izgradnju treće MHE, od koje su Rupsku reku spasile tek četvoromesečne barikade i tvrdoglava pravna borba meštana, Organizacije za političku ekologiju – Polekol, inicijative Prava na vodu i Bitke za Vlasinu.

Bitka za Vlasinu: Zabraniti nove i ukloniti postojeće MHE

Udruženje Bitka za Vlasinu je najoštrije osudilo konstantne negativne i pogubne uticaje rada minihidroelektrana na Rupskoj reci, nazvavši slike niskog vodostaja Rupske reke uzrokovanog radom dve derivacione minihidroelektrane u gornjem toku reke i zamućenja vode zbog naglog otpuštanja iz cevi ovih postrojenja tužnim i upozoravajućim.

„Zbog nestanka električne energije u postrojenjima MHE ‚Lanište‘ i MHE ‚Porečje‘ izgrađeni iznad vodozahvata grdeličkog vodovoda, došlo je do zastoja protoka vode u kilometarskim cevima ovih minihidroelektrana koje više od 70% toka reke koriste za pokretanje svojih turbina kako bi proizvodile električnu energiju ovom privatnom preduzeću. Inače, ovakve ekscesne situacije dešavaju se više puta tokom godine bez ikakve adekvatne reakcije odgovarajućih struktura vlasti u Opštini Leskovac ili u Opštini Vlasotince!“, navodi se u saopštenju Bitke za Vlasinu.

„Pored toga što je zbog naglog umanjenja dotoka vode ka vodozahvatu JKP “Komunalac” iz Grdelice u čijoj se nadležnosti nalazi vodovod, automatski došlo do prestanka isporuke pijaće vode za više od 12.000 stanovnika Grdelice i okolnih naselja, brojni žitelji ovog kraja ostali su i bez mogućnosti da kroz male vade i kanale iz Rupske reke navodnjavaju svoje bašte, poljoprivredno zemljište, a i napajaje stoke tokom celog dana bilo je znatno otežano“, dodaje se.

Mašina iz neformalnih izvora saznaje da je u periodu naglog pada vodostaja jedan od radnika grdeličkog vodovoda pokušao da na svoju ruku omogući funkcionisanje vodozahvata manuelnim pregrađivanjem reke u cilju podizanja vodostaja na vodozahvatu, kojom prilikom je zadobio povrede.

Iz Bitke za Vlasinu upozoravaju da naglim nestankom vode u reci dolazi do pravog malog ekocida, posebno u ovo doba godine kada, pored bujanja vegetacije, mnoge vrste riba upravo ulaze u period mrešćenja ili su ga završile pa ikra ili mlađ usled nestanka vode ostaju na suvom. Borci za zaštitu životne sredine podsećaju na to da su obe minihidroelektrane u vlasništvu iste firme koja je do pre nekoliko nedelja imala nameru da gradi i treće slično postrojenje.

Predstavnici Bitke za Vlasinu su najenergičnije izrazili protivljenje štetnom i razarajućem uticaju minihidroelektrana po prirodu i njen ekosistem, biodiverzitet biljnog i životinjskog sveta, standard i uslove života ljudi kako kažu „opstankom apsolutno zavisnih i uslovljenih od slobodnih, čistih tokova naših reka“ i apelovali na nadležne da hitno preduzmu sve neophodne mere kako bi se ubuduće predupredile slične situacije poput jučerašnjih.

„Bitka za Vlasinu sigurno neće stati u svojoj borbi i nameri zaštite i oslobađanja reka od pohlepnih kriminogenih struktura vladajuće kaste i njihovih perionica novca u vidu tzv. investitora-vlasnika malih hidroelektrana! Pronalaženje načina i modela prestanka i zabrane rada, a zatim i uklanjanja svih derivacionih MHE na teritoriji naše opštine bio je i ostao jedan od naših prioritetnih ciljeva!“, zaključuje se u saopštenju.

Izvor: Mašina.rs