ГРАЂАНИ РЕПОРТЕРИ: Хучи, тече Сутјеска

Преносимо текст достављен нашој редакцији.

Радољуб Гавриловић из Рожаца је после Другог светског рата дуго био председник месне канцеларије за села Јанчићи, Врнчани и Рошци и многе људе уматичио, регистровао и на крају раздужио. Ту је и пензију стекао. Када је као млад човек после рата убрзано похађао школу, каo многи други, дошао је на ред да полаже историју. Између осталих питања било је: Битка на Сутјесци? Не знајући ништа о томе, Радољуб се снађе па одговори испитивачу: “Веле људи да је било зајебано, али ја нисам био тамо па не знам”.

Симпатичан и духовит одговор уследио је од иначе духовитог Радољуба. Време је показало да та битка и није била баш онакава каквом су је победници непосредно после рата приказивали младима. Радољубов одговор, данас после седамдесет година, делује искрено и поштено.

Ипак, слава борбе изнад једне мале речице у Босни је овековечена у Чачку, па је по њој име добио биоскоп на крају Карађорђеве улице. Та грађевина је пре Другог светског рата била у функцији административне зграде „Регионалног Савета пољопривредника...“. Нисам сигуран да се ова организација тако звала, али је зграда стављена под заштиту као културно добро. Река Сутјеска и даље хучи и тече. У заборав падају догађаји који су је у једном периоду учинили славном.

Грађевина у Чачку је изненада пре неколико година брутално срушена, а на том месту изграђена је тамница. Ваљда није замишљена као тамница, али током градње је некако тако испало. Као у свакој другој тамници и ту су утамничени људи, а не зна се који.

Пролазећи туда гледали смо мало збуњено, мало незаинтересовано у зидове без прозора на четвртом спрату. Ипак, свему дође крај, па и тамновању. Треба само бити храбар, стрпљив, упоран и сигуран у себе и своје идеје.

Једнога дана градски урбанисти и планери скупише знање, храброст и част па одобрише да се на градској тамници пробију зидови и отворе прозори.

Кад тамо!

Иза тих прозора указа се човек кога је неко бацио у тамницу.

То је наш градоначелник?!

Он је лично утамничен и одатле није могао ништа и никога да види.

Како је то тужно и страшно!?

Али, он сада види нас, он се са прозора, док се неке сенке иза њега у соби тајанствено крећу, нама смеје, он нама маше, он нас воли. И ми њему машемо, ми се њему смејемо, ми њега волимо. Он је сада слободан, и може да иде и оде, где год пожели или где га пошаљу. Ми ћемо с радошћу да га испратимо, уживамо у његовој и нашој слободи, да се дивимо његовом јунаштву у нади да ће тамо негде бити слободан. Иза њега, на насеченим таблама стиропора на, још увек широм неотвореним прозорима, ће остати сенке.

Још увек, у актуелним планским документима Чачка, зграда биоскопа Сутјеска стоји на листи заштићених добара. Она је ту, унутар тамнице заштићена од "злог погледа љубомором и завишћу заслепљених људи".

Остаје много питања. Ко је следећи заточеник? Ко је наш нови херој? У којој ће тамници тамновати? Можда ће то бити у објекту на Великим Стенама Каблара? Замислите! Видиковац, а тамница? Ко су тамничари, имају ли они лице или више лица? Имају ли име, презиме, породице или су можда духови, анђели? А можда и они пате у тамницама које сами граде где год нађу згодно место?

Ми их не видимо. Не виде ни они нас, али нам се смеју, они нама машу, они нас воле. Као игра жмурке: час у један заклон, час у други, само промичу сенке. Никако да истрче и да се запљуну: „Пу ја“, или „пу за мене“!

Народ покрије шакама очи, посагне се мало, прислони се уз неки ослонац и броји. Десиће се да их, ако на Каблару почну да праве тамницу чије су „законске“ темеље ископали, на тренутак угледамо и они угледају нас. Видиковац је то, ту сенке не могу дуго да опстану! Многи мисле: Ово је ово само дечја игра. Шта нам фали? Играју се делије жмурке са нама, а неки "мрзовољни, зли, љубоморни и завидни" не разумеју дечију игру, неће да жмуре и броје, па дигли главе и стално нешто гунђају.

Изаћи ће тамничари једног дана, храбро, из сенке на видело да се пред народом запљуну. Људи су, не могу се вечито скривати!

А до тада: „Хучи, тече Сутјеска!“

Велимир Митровић

Извор: Цемафорум