O mladima se često izveštava stereotipno i u negativnom kontekstu, pokazuje istraživanje KOMS-a

Krovna Organizacija Mladih Srbije objavila je rezultate istraživanja ,,Mladi u medijskom ogledalu 2022“, šestog po redu istraživanja koji je ova organizacija realizovala sa ciljem praćenja diskursa o mladima u medijima, a rezultati ukazuju na to da mladi u mejnstrim medijima dobijaju najviše prostora u sklopu izveštavanja o crnoj hronici, dok ostale teme od značaja za mlade ostaju nedovoljno pokrivene.

U fokusu prvog dela istraživanja bio je monitoring devet mejnstrim medija (novine ,Večernje novosti, ,Danas i Informer, dnevnici na televizijama RTS 1, TV Pink i N1 i portali Blic, Mondo i Peščanik) kako bi se utvrdilo koliko često i na koji način ovi mediji izveštavaju o mladima.

Istraživanje je pokazalo da je u posmatranim medijima najviše pažnje bilo posvećeno temi bezbednosti mladih (43%), kao i to da su mladi u medijima najčešće bili zastupljeni u okviru izveštavanja o crnoj hronici i krivičnim delima gde su se pojavljivali kao žrtve ili počinioci.

Naročito negativno ocenjen je način na koji su ovim temama pristupali portali Blic i Mondo, pre svega zbog neetičkog i senzacionalističkog izveštavanja o tragičnim događajima, ali i zbog izbegavanja da se isti smeste u širi društveni kontekst, a zatim i ponude konkretna rešenja ili utiče na promenu politika.

Pored bezbednosti mladih, značajniji udeo u sadržajima mejnstrim medija imale su jedino teme vrednosti mladih i politička participacija (24%) i mladi i obrazovanje (17%), dok je tema mladi, aktivizam i volonterski rad bila skoro u potpunosti zapostavljena (1%).

Zabrinjavajuć je i podatak da su u čak 40% slučajeva mladi predstavljeni u negativnom kontekstu, dok je samo u 19% slučajeva kontekst bio pozitivan. Onda kada se o mladima izveštavalo na afirmativan način, uglavnom se radilo o nadprosečno uspešnim i inteligentnim individuama. S druge strane, dominantna slika koja se gradi o mladima u mejnstrim medijima bazirana je na stereotipima o nasilništvu, sklonosti kriminalu, promiskuitetnosti, lenjosti, neobrazovanosti i nedovoljnom nivou patriotizma.

Osim toga, uočena je i tendencija da se mladi predstavljaju kao homogena grupa, uz minimalno izveštavanje o mladim osobama koje pripadaju osetljivim grupama (siromašni, nacionalne manjine, LGBT+ populacija, osobe sa invaliditetom itd.), kao i to da se zainteresovanost medija uglavnom ograničavala na mlade iz većih gradskih sredina, najpre iz Beograda (44%), a u znatno manjoj meri iz Novog Sada (9%) i Novog Pazara (6%).

U pogledu zastupljenosti rodova u medijima, utvrđeno je da se muški akteri 2,6 puta češće pojavljuju od ženskih, ali i da su izuzetno retke objave u kojima je lični uspeh devojaka stavljen u prvi plan. Mejnstrim mediji najčešće izveštavaju o devojkama kao o žrtvama zločina i nesrećnih događaja, ili o mladim influenserkama i estradnim ličnostima, kada se akcenat stavlja na luksuzni stil života, fizički izgled i skandale.

Odlična ocena za omladinske medije

Poseban segment istraživanja odnosio se i na analizu zainteresovanosti omladinskih portala za teme koje su, u skladu sa aktuelnim društveno-političkim kontekstom, označene kao prioritetne, a to su: aktivizam, ekologija, mentalno zdravlje i seksualno i rodno zasnovano nasilje.

Većina analiziranih portala pokazala je veliko interesovanje za temu aktivizma, a po učestalosti izveštavanja o ovoj temi istakli su se „O radio“, „Zoomer“, „Youth vibes“, „Mingl“ i „Oblakoder“ koji su kroz informativne i analitičke tekstove pokušavali da predstave aktivizam u pozitivnom svetlu i ukažu na važnost aktivističkog angažmana i političke participacije mladih.

U izveštavanju o ekologiji ubedljivo je prednjačio portal „O radio“ koji se fokusirao na širok spektar ekoloških pitanja i problema, redovno konsultujući relevantne stručnjake i mlade ekološke aktiviste i pozivajući na učešće u različitim događajima sa ekološkom tematikom.

„Zoomer“ i „Oblakoder“ su se najviše od svih portala posvetili pitanju mentalnog zdravlja mladih kroz pokrivanje različitih tema, a za pohvalu je i to što su u pojedinim slučajevima bili priloženi kontakt-brojevi centara koji pružaju psihološku podršku.

„Oblakoder“ se izdvojio kao medij koji je najčešće izveštavao o aktuelnim slučajevima nasilja nad ženama i femicida u Srbiji, a na ovom portalu se mogao naći i niz analitičkih tekstova koji su za cilj imali pojašnjenje termina koji nisu poznati široj javnosti i pokretanje tema o kojima se inače vrlo retko piše (npr. uspon incel zajednice, alkoholizam među mladima i neželjeni seksualni odnosi tokom pijanstva, nasilje nad ženama u digitalnom prostoru i slično).

Opšti zaključak je da su omladinski mediji temama rodno zasnovanog nasilja pristupali na profesionalan način, bez pribegavanja senzacionalizmu i uz poštovanje dostojanstva i integriteta žrtava.

Iako u nedovoljnoj meri, omladinski mediji su se takođe pokazali inkluzivnijim u odnosu na mejnstrim medije kada je reč o izveštavanju o marginalizovanim grupama mladih, a u njima je bilo ostavljeno i više prostora za mlade da govore sami o sebi i problemima sa kojima se suočavaju, odnosno, da preuzmu ulogu subjekta.

Procenjeno je i da omladinski portali sadrže veliki potencijal za razvoj proaktivnog novinarstva, odnosno novinarstva orijentisanog ka predlaganju konkretnih rešenja za goruće društvene probleme.

Izvor: Mašina.rs