Neophodno da se u potpunosti primeni princip neto-merenja na način na koji je to previđeno zakonima iz oblasti energetike, obezbedi mogućnost otkupa viškova električne energije na kraju obračunskog perioda, omoguće dodatne fiskalne olakšice za izgradnju solarnih elektrana i ukine limitiranje instalisane snage elektrane za domaćinstva kako je predloženo u novom nacrtu Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije koji će se naći pred poslanicima Skupštine Republike Srbije u toku prolećnog zasedanja, složili su se učesnici panel diskusije „Kako unaprediti status prozjumera“.
"Ako pogledamo našu mapu puta ka energetskoj tranziciji, koja se uobličava kroz Integrisani nacionalni energetski klimatski plan prozjumeri popunjavaju svih pet područja koje taj plan definiše - energetsku efikasnost, dekarbonizaciju, energetsku sigurnost, inovacije, uticaj na unutrašnje tržište. Prozjumeri svojim dolaskom na srpsko tržište donose ključni element za energetsku tranziciju - hrabrost", rekao je Slobodan Perović iz kompanije RP Global OIE.
Prozjumer je internacionalizovan anglosaksonski termin koji je u Srbiji primenjen kao „kupac-proizvođač“.
Kupac-proizvođač sa neto-merenjem koji je domaćinstvo podrazumeva izgradnju elektrane za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije koja se koristi za sopstvenu potrošnju, dok se nastali viškovi prebacuju u elektrodistributivni sistem, a potom koriste kada je potrošnja veća od trenutne proizvodnje.
„Trenutni način obračuna za prozjumere je nepovoljan, obzirom da se nastali viškovi u proizvodnji, koji se prenose kao kredit u sledeći mesec, smatraju osnovicom za obračun poreza i drugih naknada – što je potpuno pogrešno. Ukoliko je proizvodnja veća od potrošnje, onda osnovica za obračun treba da bude 0 kWh. To je osnovni princip neto-merenja, i kada na taj način primenimo obračun, većina zahteva koje prozjumeri imaju će biti time i rešeni.“ – izjavio je Nenad Maričić, jedan od prvih kupaca-proizvođača u Srbiji.
Vladan Šćekić, programski direktor centra za unapređenje je kratko predstavio kako izgleda pravilan model primene neto-merenja, na primeru domaćinstva iz Slovenije, kroz račune za električnu energiju za mesec januar, iz perioda pre i nakon što je domaćinstvo postavilo solarnu elektranu.
„Na računu iz januara 2022, vidimo da domaćinstvo ima visoku potrošnju i da je ukupni trošak 398 evra. Pokretanjem rada solarne elektrane, ovo domaćinstvo značajno smanjuje svoje troškove i u januaru 2023. njihov račun za električnu energiju iznosi 37 evra. Kao što se može videti, osnovica za obračune je 0 kWh, neto-merenje je pravilno primenjeno i račun je 10 puta manji od računa iz istog meseca prethodne godine. Važno je napomenuti da je ovde u pitanju krovna solarna elektrana od 27 kW i da su u domaćinstvu instalirane i toplotne pumpe za grejanje i hlađenje, kao i da kuća ima veoma visok stepen energetske efikasnosti, čime je postignut maksimalni efekat kako proizvodnje, tako i racionalnog korišćenja električne energije.“
"Cena struje će svakako rasti u budućnosti, to će biti jedan od dodatnih razloga da investicija u solarne elektrane bude isplativija. Činjenica je da se ceo svet okreće tome hteli mi to ili ne. Pitanje je samo omogućiti krajnjem korisniku da plaća zaista ono što treba da plaća", rekao je Branko Živković iz kompanije Sunčica Solar.
"U tom smislu, ovo što je dogovoreno sa MMF-om, a uključuje dva povećanja struje ove godine i treće 2024. godine, svako od po 8%, vodiće ka tome da se postepeno ide ka uspostavljanju tržišne cene struje i podizanju isplativosti prozjumerskih projekata", rekao je Slobodan Perović i dodao da su iskustva iz okruženja pokazala da gde god je rasla cena struje investicije u energetsku efikasnost su se povećale.
Otkup viškova bi bio, ocenio je Maričić, izuzetno zanimljiv svim prozjumerima. Time bi se, kaže, postiglo i to da ljudi preko zime kada je opterećenje mreže najveće, ne vuku struju i troše viškove po svaku cenu i dodatno opterećuju mrežu kad nije potrebno.
Izmene i dopune Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, koje predviđaju ograničenje instalisane snage proizvodnog objekta na 6,9 kilovata za domaćinstvo, učesnici su okarakterisali kao "korak unazad".
"Ovim izmenama suprotstavljamo osnovnu ideju donošenja zakona - promovisanje upotrebe obnovljivih izvora energije, demokratizaciju proizvodnje električne energije i ubrzanu dekarbonizaciju, odnosno energetsku tranziciju. Mi smo svi podigli glas i rekli da to mora da stane.", rekao je Perović na panelu.
Država već dve godine izdvaja subvencije za prozjumere kao deo Nacionalnog programa energetske sanacije, a ove godine najavljen je treći, najveći ciklus, od 70 miliona evra za mere energetske efikasnosti, proizvodnju i racionalnu upotrebu energije."Nismo previše radili preko subvencija jer imamo previše zahteva i van subvencija, ali smo upućeni u proces - to ide sporo i to je razlog zašto mi kao firma smo izbegavali da radimo tako. Potrebno je samo da se procedure malo bolje harmonizuju, kao i procesi komunikacije sa lokalnom samoupravom, sa kupcem, pa sa nama i onda bi i to bolje funkcionisalo", kaže Živković.
Učesnici su se složili da bi prozjumerima pomoglo i ukidanje, odnosno, povraćaj PDV-a na panele i opremu za solarne elektrane, prema već uspostavljenim modelima kupovine prvog stana ili opreme za bebe.
Kompletnu panel diskusiju možete pogledati na: https://fb.watch/jqykEXHiWy/
Panel diskusiju je organizovao Centar za unapređenje životne sredine u okviru projekta „Civilno društvo za energetsku tranziciju“, koji se sprovodi u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Regulatornim institutom za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), uz finansijsku podršku Britanske ambasade u Beogradu.
Izvr: Cemaforum.rs