Foto: Pixabay, ilustracija

Rezultati opsežnog istraživanja koje je sproveo Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u 50 sredina, pokazuju da u Srbiji kulturni sadržaji nisu među prvih pet aktivnosti koje ljudi praktikuju u slobodno vreme.

Istraživanja koja sprovodi Zavod za proučavanje kulturnog razvitka traju preko 55 godina koliko i postoji ova ustanova. Tako da i pored toga što poslednji rezultati pokazuju da kulturne aktivnosti nisu u prvih pet kada je u pitanju način kako provodimo slobodno vreme, gošća Jutarnjeg programa, dr Jelena Đorđević, navodi da u stvari, u poslednjih deset godina beležimo rast na svim poljima.

Istraživanjem je bilo obuhvaćeno 1.520 ispitanika sa cele teritorije Srbije koji su odgovarali na pitanja koliko posećuju različita kulturna dešavanja – koliko posećuju biblioteke, muzeje, pozorišta....

„Prema našim podacima, najposećeniji su koncerti. Tačnije, 68 odsto građana se odlučuje za posetu nekom koncertu. Na sledećem mestu su bioskopi, 63 odsto građana. Tu se beleži i najveći rast u proteklih deset godina, od 30 posto, a tako je i sa kulturno-istorijskim spomenicima, gde se 59 odsto građana odlučuje za posetu kulturno-istorijskom spomeniku ili arheološkom nalazištu“, ističe Đorđevićeva.

Razlike između gradskih i ruralnih sredina su primetne i nisu zanemarljive, napominje gošća Jutarnjeg programa. U ruralnim sredinama kulturna participacija je vezana za biblioteke, domove kulture i njima svakako nedostaju sadržaji. Naravno, u gradovima je ponuda veća, ali rezultati govore da se građani Srbije najmanje žale na nedostatak izbora ili lošu ponudu kulturnih sadržaja.

„Istraživanje pokazuje da su najveći razlozi zašto građani ne posećuju kulturne događaje, nedostatak vremena i interesovanja. Zbog nedostatka vremena pozorišta ne posećuje 38 odsto građana, takođe isti procenat muzeje i galerije. Ali nedostatak interesovanja je možda i veći. Za muzeje ili galerije 31 odsto, za koncerte klasične muzike 53 odsto“, navodi dr Jelena Đorđević.

Dubinsko istraživanje je pokazalo da kada su u pitanju tinejdžeri, koji su najkritičnija grupa u pogledu kulturne participacije, kulturne institucije bi trebalo da se više okrenu njima kroz neke interesantne forme, preko interneta kroz blogovske i influenserske sfere.

„Postoje dobri primeri, poput Galerije Matice srpske koja dopušta deci i tinejdžerima da oni kreiraju sadržaje za njih i njihove vršnjake“, dodaje Đorđevićeva.

Ako je za utehu, Srbija ne zaostaje po ovim parametrima u odnosu na zemlje u regionu, Evropi i svetu.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka je uradio i istraživanje o kulturi pristupačnosti. Istraživanje je sprovedeno na 126 muzeja i galerija u Srbiji koje je pokazalo koliko su pristupačni osobama sa invaliditetom.

Nažalost, tu podaci nisu tako dobri jer više od 70 odsto muzeja i galerija u Srbiji nije dovoljno pristupačno osobama sa invaliditetom, naglašava dr Jelena Đorđević iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Izvor: RTS