Tribina u Čačku: Rudarstvo ima smisla ali samo ako zadovoljava javni interes

U punom amfiteatru Agronomskog fakulteta u Čačku održana je tribina „Rudnici i životna sredina“ u organizaciji Ekološkog udruženja Suvoborska greda. Pored govornika profesora: Ratka Ristića, Duška Brkovića i profesorke Dragane Đorđević tribini su prisustvovali predstavnici mnogobrojnih ekoloških organizacija iz zapadne Srbije.

Profesor Duško Brković, ekolog i član Ekološkog udruženja Suvoborska greda, istakao je da su ovakvi događaji jedinstvena prilika da se čuje drugo mišljenje o najavljenim rudnicima u zapadnoj i istočnoj Srbiji.

„Jednoumlje nije dobro, treba da pričamo o svemu. Cilj ovog skupa je da se čuje od struke kako rudarstvo može da utiče na dalji razvoj ili uništenje naše zemlje“, istakao je profesor Brković.

Profesorka Dragana Đorđević, naučni savetnik, rukovodilac u Centru izuzetnih vrednosti za hemiju i inženjering životne sredine pri Univerzitetu u Beogradu navela je: „Rudnici su najveći rizik za zagađenje životne sredine i to ne trenutno već se to meri u stotinama pa i hiljadama godina. Ako se na poljoprivrednoj zemlji otvori rudnik, ona se više nikada ne može koristiti za poljoprivredu. Srbija od novih rudnika može imati jedino minimalnu rudnu rentu i trajno upropašćenu zemlju.“

Evropska unija je obajvila detaljno istraživanje koje prikazuje rudarstvo kao glavni uzrok zagađanja na celom Balkanskom području dok su Ujedinjene nacije izdale publikaciju u kojoj navode čak 50 „žrtvovanih“ zona u svetu. Profesor Ratko Ristić, prorektor Univerziteta u Beogradu, naveo je da grad Bor i okolina zauzima počasno mesto u tih 50 „žrtvovanih“ područja.

„Koji naš državni interes da pustimo stane kompanije da ovde kopaju zlato, ili zašto bi mi rešavali globalne ekološke probleme dajući nekome dozvolu da kopa litijum? Gotovo trećina Srbije je pod istražnim pravima za iskopavanje litijuma, a niko neće da istražuje ako nije uveren da neće imati koristi“, kaže profesor Ristić.

Poznato je da Srbija ima jako niske rudne rente, a rudarstvo je jedan od osnovih generatora zagađenja životne sredine dok najveći deo koristi ne ostaje u našoj zemlji.

Profesor Ristić kaže da je pravo pitanje šta se događa, ko nas pretvara u rudarsku zemlju ili je to neki novi neokolonijani poredak. „Rudarstvo ima smisla i potrebno je Srbiji ali samo u domenu zadovoljenja nacionalnog i javnog interesa, a ne interesa privatnih kompanija. Zašto da dopustimo uništenje naših šuma, zemlje, vazduha?“

„Ne koristimo neverovatan potencijal naše poljoprivrede, ne koristimo dovoljno ni galopirajući IT sektor, ne koristimo ni potencijale mašinske industrije, a ako bi se fokusirali na one privredne delatnosti koje ispunjavaju dva osnovna uslova: očuvanje statusa životne sredine i dobrobiti za javno zdravlje uz ekonomski napredak vrlo brzo bi porastao standard građana“, zaključio je profesor Ristić.