Foto: Pixabay, ilustracija
Kriza izazvana pandemijom kovida-19, a potom i ratom u Ukrajini, dovela je do slabljenja finansijske kontrole u državama i posledično - višestrukog rasta rizika za činjenje prevara i zloupotreba, kaže za portal N1 Maja Matić, predsednica Udruženja sertifikovanih istražitelja prevara Srbije (ACFE Srbija). Rizici od profesionalnih prevara, navodi, rastu u iznenadnim padovima ekonomije, kada su prisutna tri faktora: finansijski pritisak, mogućnosti i racionalizacija. A tome dodatno doprinose i masovna otpuštanja u vreme krize, što utiče na smanjenje internih kontrola i revizija u firmama.
“Izbijanje ekonomske krize, kao i inflatorni pritisci koji su se pojačali usled rata i podstakli cene energenata i prehrambenih proizvoda, kao i rast kamatnih stopa, višestruko su povećali rizike za činjenje prevara i zloupotreba, jer su države, sa oslablјenim finansijskim kontrolama suočene sa velikom količinom novca koji se uliva u ekonomiju kako bi se ublažile posledice krize izazvane pandemijom i sada ratom“, kaže Maja Matić.
Kako bi se ublažila ekonomska recesija uzrokovana pandemijom kovid-19, države se trude da obezbede građanima, preduzetnicima i preduzećima pakete ekonomskih podsticaja.
Prevare kod dodele državne pomoći
“Prethodna iskustva sa paketima ekonomskih mera, posebno ona koja su usledila nakon globalne finansijske krize 2008, pokazuju da ekonomski podsticaji koje daju države nose visok rizik korupcije, te da su rizici od prevara proporcionalni sa rasponom i iznosom preduzetih mera. Kako ovi izdaci prethodno nisu bili planirani, države su ublažile pravila trošenja novca i hitno u ekonomiju ubrizgale novčane podsticaje“ podseća Matić.
A, zajedno sa ublažavanjem procedura po kojima se podsticaji daju i sa smanjivanjem redovnih kontrola – dodatno se pojačavaju rizici koji ne samo da nose rizik zloupotreba, nego zbog toga mogu ugroziti i efikasnost programa.
“Kada se tome doda netransparentnost procedure za dodelu podsticaja i nepostojanje obaveze izveštavanja o preduzetim radnjama, uz postojanje saznanja da nema kontrole nad sprovedenom raspodelom – dolazi do zloupotreba prilikom korišćenja ekonomskih stimulansa“, kaže Maja Matić.
Ekonomski poremećaji, ističe – dovode do kršenja integriteta kod zaposlenih u javnom i privatnom sektoru kao i povećavaju rizik od profesionalnih prevara.
„Ti rizici se povećavaju u iznenadnim padovima ekonomije kada su prisutna tri faktora: finansijski pritisak, mogućnosti i racionalizacija. Kao neposredna i dugoročna posledica pandemije i rata, mnogi pojedinci, a posebno mala i srednja preduzeća se suočavaju sa povećanim finansijskim pritiscima koji mogu pokrenuti koruptivno ponašanje ili prevaru“, objašnjava sagovornica.
Istovremeno, dodaje, masovna otpuštanja koja su naročito raširena tokom recesije stvaraju jaz u sistemima interne kontrole i revizije kod većine privrednih subjekata, ostavlјajući ih podložnijima unutrašnjim prevarama i koruptivnim praksama. S obzirom na finansijske pritiske, a u situaciji kada kontrola i nadzor izostaju, pojedinci mogu realizovati prevarnu aktivnost, nakon čega, ističe naša sagovornica – mogu opravdati svoj postupak, jer je to uobičajeno ponašanje u društvu. Pojavni slučajevi korupcije i medijski skandali mogu, navodi ona, takođe negativno uticati na percepciju građana o korupciji i na taj način podrivajući podršku svim merama koje država preduzima.
Sve to dalјe utiče na racionalizaciju prevara i korupcije.
„Sve navedeno je značajno uvećalo broj koruptivnih i prevarnih radnji širom sveta. Iako je uvećan broj prevarnih praksi – sama struktura profesionalnih prevara ostala je ista, prema procenama iz godišnjeg izveštaja ACFE organizacije za 2022. godinu, koji je sveobuhvatni izvor podataka o prevarama i bazira se na informacijama o stvarnim slučajevima prevara u svetu koje prijavljuju sertifikovani istražitelji prevara“, navodi Maja Matić.
Pomoć firmama čiji vlasnici ne postoje
Ona navodi primer da je nedavno 19 ljudi, uključujući 17 javnih službenika države Njujork, optuženo u federalnoj tužbi za podnošenje lažnih prijava za sredstva namenjena pomoći malim preduzećima da prežive pandemiju koronavirusa.
„Vlasnici preduzeća u nekim slučajevima nisu ni postojali, a u drugim nisu zadovoljavali neophodne zakonske uslove u vezi sa obimom poslovanja i brojem zaposlenih. Zloupotrebljeno je više od 1,5 miliona dolara od finansijskih institucija koje su izdavale kredite sa garancijom države“, navodi Matić.
Izvor: N1
