Поводом наше петиције и јавне трибине везане за градњу видиковца на Каблару одржане 18.01.2022. појавили су се разни коментари -подршке и критике. Овим путем желимо да грађанима поново појаснимо разлоге због којих смо петицију покренули.

Пре свега желимо да саопштимо да ни један од иницијатора петиције не  очекује никакву личну или корист за нас као групу. Руководили смо се  заједничким ставом и мишљењем да је наша дужност да упозоримо јавност  на поступке власти који, по нашем мишљењу, штете развоју друштва.  

1. Сазнање да ће на Каблару да се гради видковац који треба да кошта око 2.000.000 €, прво је изазвала неверицу, а потом и незадовољство јер знамо у каквим лошим инфраструктурним проблемима се већ годинама налази Овчар Бања, а због којих је  изгубила статус природног лечилишта. Поменућемо само неке од проблема: извор термалне воде незаштићен од загађења, термално купатило не ради, ауто камп са базеном запуштен, остала инфраструктура у лошем стању итд. Да би смо смо проверили да ли имамо још истомишљеника, покренули смо петицију против изградње видиковца.

Петицију је потписало више од 4.600 грађана.

Да би смо имали праву информацију о градњи видиковца обратили смо се надлежним институцијама са питањима: ко је донео одлуку о градњи видиковца и на основу којих елемената, и који економси ефекти се очекују од те инвестиције.

2. Из јавно доступног документа: ,,Просторни план за развој заштићеног подручја Овчарско-кабларске клисуре‘‘ видели смо који су планирани приоритетни пројекти. Свему што је планирано из области: заштите природе,развоју туризма, саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре, и комуналне инфраструктуре и заштите животне средине, дајемо пуну подршку уз једну допуну. Било би неопходно да се изради анализа стања и могућности за развој сеоског туризма и да се на основу те анализе изради : План развоја сеоског туризма на подручју Овчарско-кабларске клисуре.

Што се тиче ,,видиковаца‘‘, они се у  ,,Просторном плану Овчар Бање‘‘ помињу као ,,уређење видиковаца‘‘ а не као градња видиковца. То  би требало да значи да није испуњен први услов за градњу објекта.

3. Да не би смо нагађали шта надлежни планирају да ураде на подручју Овчарско-кабларске клисуре, обратили смо се Граду Чачку, ТОЧ и председници Влади Србије да нас информишу шта све планирају да ураде на овом подручју, а посебно да нам кажу ко је донео одлуку о градњи видиковца и којим елементима су се руководили при њеном доношењу. Добили смо само одговор да је одлуку о градњи видиковца донела Међуресорна радна група Владе и ништа више.
4. Организовали смо и јавну трибину везану за проблеме градње видиковца и на њу позвали представнике надлежних институција које учествују у овом пројекту а то су: ТОЧ као инвеститор, Града Чачак и Владу Србије као креатора овог пројекта. Нико од надлежних није нас удостојио својим присуством. Прихватамо и то да ми можда не разумемо на прави начин ,,визије‘‘ надлежних, али не прихватамо, да надлежни троше новац пореских обвезника, а да те исте  пореске обвезнике третирају као да не постоје. Наш Градоначелник се захваљује Председнику Вучићу и Председници Владе Брнабић као да су они дали лични новац.
5. Давање предности градњи видиковца над решавањем инфраструктурних проблема Овчарско-кабларске клисуре и развоја – ревитализације сеоског туризма, по нашем мишљењу је велика грешка из следећег разлога.
6. Манастири и сеоска газдинства представљу један од најважнијих делова нашег националног бића и културе. Пошто су домаћинства у кабларским селима скоро угашена, неопходно је да се створе услови за одржив живот сеоских газдинстава, да би смо сачували културу и традицију које су постојале у нашим селима. Сматрамо да улагања средстава пореских обвезника у оживљавање сеоских домаћинстава би требало да буду државни приоритет.
7. Ми сматрамо да темељи туризма у Овчарско-кабларској клисури треба да буду:

• природно бањско лечилиште, манастири као ризница наше средњовековне културе,
• ревитализована сеоска газдинства као сведоци традиције и чувари природних и културних вредности овога краја,
• планинарски и природњачки туризам као кључни промотер свих напред наведених вредности и
• еко-едукативни кампови као најефикаснији начин за спречавање отуђења младих људи од природе.

8.Стаклени објекат звани ,,видиковац‘‘ се ни по чему не уклапа у ову целину и тиме вишеструко штети развоју ,,Овчарско кабларске клисуре из следећих разога:

– непотребно трошење великог новца, омета визуелни поглед са постојећих видиковаца који имају опсег посматрања од 360 степени,

-изградњом овог објекта одвраћа се пажња од суштинских вредности овог подручја,

 -плашимо се да, ако се изгради овај објекат, да ће то да потстакне сличне акције и на другим планинама, чиме би се наставио процес неповратног урушавања природних вредности.

Стаклени објекат звани ,,видиковац‘‘ може да буде само као демонстрација грађевинске вештине с једне стране, а сдруге стране демонстрација ограничених схватања једне власти у неком тренутку.

Ни након године дана од покретања петиције, одржане јавне трибине, ни након обзнанњивања грађевинске дозволе, као ни  након коментара насталих иза тога није изнет ни један аргумент у корист изградње објекта звани ,,видиковац‘‘.

Пошто су се уместо аргумената појавили омаловажавајући и увредљиви коментари на рачун иницијатора петиције, да би грађани знали о којим се људима ради следи списак Иницијативног одбора покретача петиције.

• Душко Брковић – доктор биолошких наука, еколог ботаничар;
• Горан Марковић – доктор биолошких наука, еколог зоолог;
• Зденка Радовановић – доктор техничких наука за област архитектуре;
• Милан Ружић – доктор ветеринарске медицине, орнитолог са 20 година искуства у истраживању птица у ОК клисури, извршни директор Друштва за заштиту проучавања птица Србије, партнера BirdLife International у Србији;
• Богдан Шојић – доктор ветеринарске медицине;

Савез удружења „Коалиција против корупције у животној средини“ који чине:

• Подрињски Антикорупцијски Тим, Лозница,
• Еколошко удружење Рзав Ариље,
• „Пријатељи Бродарева“, Бродарево,
• Центар подршке за одрживи развој и раст, Храст Прибој
• ПСК „Коловрат“, Пријепоље,
• ЕУ „Чувари природе“, Пожега и
• „Космополит“, Лозница
• Рада Каранац Лазовић – социолог, мастер културологије;
• Горан Николић – планински водич III категорије;
• Биљана Ускоковић Брковић – дипломирани биолог/професор биологије;
• Александар Бараћ – дипломирани правник;
• Милић Поповић –дипломирани агроном,комерцијалиста спољне трговине, предузетник;
• Горан Марковић – уредник и издавач;
• Драгиша Петровић – заштитар природе „Суве Мораве“, Западне Мораве и осталих природних вреднoсти чачанског краја;
• Велимир Митровић –дипломирани инжењер технологије, мештанин села Рошци;
• Удружење грађана „Зелени талас“ Чачак;
• Удружење грађана „Географско еколошко друштво“ Чачак;
• Неформално удружење „Чувари Каблара“.

Izvor: Ozon press