FES: Pogoršanje stanja demokratije u Srbiji

U Srbiji je tokom vanrednog stanja zbog pandemije korona virusa zabaleženo pogoršanje stanja demokratije, navodi se u izveštaju “Demokratija i vanredno stanje” Fondacije Friedrich Ebert Stiftung (FES).

Urađena analiza se odnosi i na aktuelnu situaciju u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Sloveniji. Svoje viđenje odgovora vlada na krizu izazvanu korona virusom, kao i uticaja koji to ima na demokratske institucije i javni život, dali su eksperti, politikolozi, sociolozi i politički analitičari.

“Pozivajući se na izvršna ovlašćenja, lideri ovih zemalja grabe ogroman deo nadležnosti, a što prati minimalan otpor. Svedoci smo velikih ograničavanja građanskih i političkih prava bez presedana u vremenima mira. I dok su zemlje koje nisu članice Evropske unije ljute zbog ograničenja EU na izvoz medicinske opreme, Kina koristi pandemiju za jačanje svojih veza obezbeđujući medicinsku opremu i eskpertizu. Nastavićemo da pratimo pandemiju korona virusa i odgovore na nju u regionu. Ovo je prvi u nizu izveštaja koji prati efekte upravljanja kriznom situacijom izazvanom koronom na institucije, politička i građanska prava, političke stranke, civilno društvo, kao i odnose sa spoljnim akterima”, navodi se u izveštaju.

Pandemija koronavirusa negativno je uticala na izazove sa kojima se demokratija u Srbiji već suočava, pojačala je uticaj izvršne na zakonodavnu i sudsku vlast, ali je takođe i uvela pokušaje centralizacije informisanja i restrikcije medijskog izveštavanja.

U prvom istraživanju "Demokratija i vanredno stanje: Odgovori na korona krizu na Zapadnom Balkanu, u Hrvatskoj i Sloveniji" se navodi da je širom Evrope primećeno da se lideri pozivaju na vanredne okolnosti i urušavaju podelu vlasti uz oskudan otpor, kao i da se dešava masovno smanjenje građanskih i političkih prava, bez presedana u mirnodopskom periodu, prenosi portal Nova ekonomija.

U Srbiji je, podsećaju, vanredno stanje uvedeno potpisima predsednika Republike, premijera i predsednice Skupštine, umesto izglasavanjem u parlamentu, koji tu odluku još nije potvrdio na plenarnom zasedanju. Mere karantina u Srbiji su praćene pravnom nesigurnošću, nedostatkom jasnih i sistematizovanih uputstava za građane i sumnjama u kršenje prava građana, uključujući hapšenja zbog kršenja izrečenih mera izolacije uprkos nedostatku obaveštenja.

"Kada su u pitanju građani, ankete sprovedene u aprilu pokazuju masovnu podršku merama Vlade Srbije (oko 90%), kao i značajnu podršku uvođenju drakonskih (njih 70%), poput celodnevnih zabrana kretanja. Ovo je interesantno imajući u vidu istoriju građanskog nepoverenja u institucije, ali i izjava vlasti koje za brojne probleme krive građane. Ipak, ankete javnog mnjenja otkrivaju razvijenu spremnost građana da se povinuju, što je u suprotnosti sa zvaničnim narativom 'nepopularnih mera'", dodaje se u istraživanju.

U analizi se ipak naglašava da, premda su represivne mere u određenoj meri opravdane, na duži rok bi mere koje podstiču samodisciplinu, svest, solidarnost dale krizi ljudsko lice, doprinele boljem individualnom suočavanju sa problemima i efikasnom zajedničkom delovanju u prevazilaženju ove i bilo koje buduće krize.

Naredne analize biće objavljene 18. maja.

Kompletan izveštaj “Demokratija i vanredno stanje” pogledajte OVDE.