Svetski ekonomski forum: Najveća kratkoročna briga za svet su troškovi života, a dugoročna klimatske promene

Klimatske promene povezuju se sa polovinom od ukupno deset najozbiljnijih globalnih pretnji na duge staze, pokazuje novi izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (WEF) koji je izradilo 1200 eksperata za globalne rizike, kreatora politika i predstavnika industrije.

U naredne dve godine najveće brige za čovečanstvo predstavljaće troškovi života, praćeni prirodnim katastrofama i vremenskim ekstremima, dok će predstojeću deceniju na tom polju obeležiti klimatske promene.

Ovo su rezultati novog izveštaja Svetskog ekonomskog foruma (WEF) o globalnim rizicima. Analiza, koju je izradilo 1200 eksperata za globalne rizike, kreatora politika i predstavnika industrije, sprovedena je u saradnji sa agencijom Marš Meklenan i švajcarskom osiguravajućom kompanijom Zurich Insurance Group.

Konflikti i geoekonomske tenzije razotrkili su ono na šta WEF skoro dve decenije unazad: duboku međusobnu isprepletanost pretnji po svet. Aktuelni rat u Ukrajini, ali i pandemija, opet su u centar pažnje vratili krize koji se tiču energetike, inflacije, hrane i sigurnosti, ali su izrodili i neke nove.

Posledično, u bliskoj budućnosti dominiraće rizik od recesije, rastući dug, kontinuirana kriza troškova života, polarizacija društava omogućena dezinformacijama, usporavanje klimatske akcije i geoekonomski rat sa nultom sumom.

U ovako delikatnoj situaciji primećuje se zaokret ka eri niskih investicija, rasta i saradnje i opasnost da se erodira otpornost i uvećaju drugi rizici sa kojima se suočavamo. Tim povodom, generalna direktorka WEF-a, Sadija Zahidi, rekla je sledeće:

„Klima i ljudski razvoj moraju da budu u središtu zabrinutosti globalnih lidera čak i dok se bore protiv aktuelnih kriza. Saradnja je jedini način za napredak.”

Kada je reč o dugoročnim rizicima, klimatske promene povezuju se sa pet od ukupno deset najozbiljnijih pretnji, i većina ih se nalazi na vodećim pozicijama. Na prvom mestu je neuspeh u ublažavanju promena klime, a zatim neuspeh u adaptaciji na njihove posledice za kojim slede prirodne katastrofe i vremenski ekstremi.

Na četvrtom mestu nalazi se gubitak biodiverziteta i kolaps ekosistema, dok je kriza prirodnih resursa završila na šestom mestu.

Ostali rizici takođe nisu potpuno imuni na uticaje klimatskih promena kao što su nedobrovoljne migracije velikih razmera i uništavanje životne sredine.

Pored već pobrojanih, na listi su se našli i erozija društvene kohezije i društvena polarizacija, široko raspostranjeni sajber kriminal i geoekonomski sukobi.

Autor: Klima101