I tromesečni euribor se bliži granici od dva odsto, veće rate kredita od 1. januara

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je pre dve nedelje da se ne razmišlja o novom moratorijumu na otplatu kredita, pošto se u javnosti pojavilo pitanje da li će banke omogućiti još jednu pauzu svojim dužnicima (posle pandemijske). Naime, zbog rastuće inflacije centralne banke širom sveta već mesecima insistiraju na oštrijoj monetarnoj politici i rastu referentnih kamata, koje posledično donose i povećanje euribora od koga zavisi najveći broj dugoročnih kredita sa promenljivim kamatnim stopama.

Rast euribora znači i veće rate kredita za bankarske klijente koji otplaćuju zajmove sa varijabilnim kamatama, a takvih je u Srbiji, prema podacima NBS, više od 70 odsto.

Građani koji imaju ovakvu vrstu pozajmica, a uglavnom je reč o stambenim kreditima, već nedeljama unazad preračunavaju koliko će im porasti mesečne rate, kada dođe vreme za njihovo usklađivanje. Vrednost šestomesečnog euribora (6M) premašila je granicu od dva odsto sredinom oktobra (danas je na nivou od 2,374 odsto), a sve joj je bliži i tromesečni euribor (3M) koji je 25. novembra dostigao vrednost od 1,922 odsto. To je za 2,492 procenta više u odnosu na početak 2022. godine.

Znači, ako vam kamata na kredit iznosi tri odsto plus 3M euribor, ona je sa 2,43 odsto u januaru skočila na 4,922 odsto krajem novembra – dakle, više nego duplo.

Od pet najvećih banaka u Srbiji, dve banke promenljive kamate vezuju za šestomesečni euribor, a ostale tri za tromesečni. To znači da se rate kredita usklađuju 30. juna i 31. decembra (u prvom slučaju), odnosno 31. marta, 30. juna, 30. septembra i 31. decembra (u drugom).

Kako saznajemo, postoji i bar jedna banka na srpskom tržištu koja svoje varijabilne kamate vezuje za jednomesečni euribor (1M). Ona praktično svakog meseca šalje novi obračun rate svojim klijentima, što u trenutnim okolnostima znači konstantno poskupljenje kredita.

Izvor: Biznis.rs