Svetski dan cerebralne paralize

Svetski dan cerebralne paralize, 6. oktobar, je društveni pokret i dan obeležavanja i afirmacije života 17 miliona ljudi koji žive sa cerebralnom paralizom. Projekat su 2012. godine pokrenuli Savez za cerebralnu paralizu Australije i američko udruženje Ujedinjena cerebralna paraliza. Podržava ga preko 450 organizacija za cerebralnu paralizu, univerziteti, roditeljske grupe, istraživačke institucije, studentske grupe, škole i dečije bolnice u 65 zemalja.

Cerebralna paraliza (Paralisis cerebralis) je jedinstveni poremećaj mozga koji se razlikuje kod svake pogođene osobe. Tako, iako je medicinska definicija, naravno, precizna, kod ugroženih CP uvek postoje sumnje da li se odreženi simptomi upklapaju u ovakvu dijagnozu.

Šta je cerebralna paraliza?

Cerebralna paraliza se kao termin odnosi na grupu neuroloških poremećaja koji se javljaju toku trudnoće ili u ranom detinjstvu i trajno utiču na kretanje tela i koordinaciju mišića, držanje i ravnotežu. Termin cerebral se odnosi na mozak; paraliza se odnosi na gubitak ili oštećenje motoričke funkcije.

Cerebralna paraliza utiče na motornu zonu spoljašnjeg sloja mozga (tzv. Cerebralni korteks), deo mozga koji usmerava kretanje mišića.

U nekim slučajevima, cerebralni motorni korteks se nije normalno razvio tokom fetalnog rasta. U drugima, šteta je rezultat povrede mozga pre, za vreme ili posle rođenja. U svakom slučaju, šteta nije popravljiva i invaliditet koji se desi kao rezultat je trajan.

Simptomi CP razlikuju se po tipu i težini od jedne osobe do druge, a mogu se čak i promeniti kod pojedinca tokom vremena. Simptomi mogu značajno varirati među pojedincima, u zavisnosti od toga koji su delovi mozga povređeni. Svi ljudi sa cerebralnom paralizom imaju problema sa kretanjem i držanjem, a neki imaju i određeni nivo intelektualnog invaliditeta, epi napade i abnormalne fizičke senzacije ili percepcije, kao i druge medicinske poremećaje. Osobe sa CP takođe mogu imati poremećaj vida ili sluha, kao i probleme sa jezikom i govorom.

CP je vodeći uzrok invalidnosti u detinjstvu, ali to ne dovodi uvek do teškog invaliditeta. Dok jedno dete sa teškim oblikom CP može biti nesposobno da hoda i treba mu opsežna, doživotna nega, drugo dete sa blagom CP može biti tek malo nespretno i ne treba mu posebna pomoć. Poremećaj nije progresivan, što znači da se s vremenom ne pogoršava. Međutim, kako dete stari, određeni simptomi mogu postati više ili manje očigledni.

Studija Centara za kontrolu i prevenciju bolesti u USA pokazuje da je prosečna učestalost cerebralne paralize 3,3 dece na 1.000 živorođenih.

Ne postoji lek za cerebralnu paralizu, ali podržavajući tretmani, lekovi i operacije mogu pomoći mnogim pojedincima da poboljšaju svoje motoričke sposobnosti i sposobnost da komuniciraju sa svetom.

Izvor: Cerebralnaparaliza.com/Cemaforum.rs