Foto: Pixabay, ilustracija
Broj osoba zarobljenih u savremenim oblicima ropstva se značajno povećao u poslednjih pet godina, pokazuje najnoviji izveštaj koji su izradile Međunarodna organizacija rada, Walk Free i Međunarodna organizacija za migracije.
Izveštaj Globalne procene savremenog ropstva otkriva da 28 miliona ljudi robuje u odnosima prisilnog rada, dok je 22 miliona zarobljeno u prisilnim brakovima, saopštava Međunarodna organizacija rada (MOR).
To je deset miliona ljudi više nego pre pet godina, kada je vršena prethodna analiza. Samo osoba u prisilnim brakovima je čak 6.6 miliona više.
MOR skreće pažnju na to da je osoba primoranih na prisilni brak verovatno i više, budući da su aktuelne procene zasnovane na užoj definiciji prisile. Većina, odnosno 85% prisilnih brakova se sklapa usled pritiska porodice, a većina ih je u Aziji i arapskim zemljama.
Izveštaj objavljen 12. septembra takođe otkriva da je, donekle kontraintuitivno, više od polovine prisilnog rada i prisilnih brakova smešteno u zemljama u kojima su prosečni prihodi srednji ili visoki.
Privatni sektor je odgovoran za 86% prisilnog rada, dok države odgovaraju za preostalih 14%. Oko 23% prisilnog rada je u oblasti seksualne eksploatacije, u kom su većina, odnosno oko 80% eksploatisanih osoba žene i devojčice. Prisilno radi više od tri miliona dece, od čega je polovina seksualno eksploatisana, navodi se u saopštenju.
Očekivano, izbeglice i migranti su posebno ugroženi. Strani radnici (radnici-migranti) trpe tri puta veći rizik da postanu žrtve prisilnog rada nego domaća radna snaga.
Generalni direktor Međunerodne organizacije rada je ovim povodom izjavio da „znamo šta treba da se radi, i znamo da je to moguće“, pozivajući na aktivnosti za okončanje ropstva vlade i međunarodne organizacije, ali i sindikate, udruženja poslodavaca i civilno društvo.
U saopštenju MOR-a krije se i konstatacija da „migracije imaju uglavnom pozitivan efekat na pojedince, domaćinstva, zajednice i društva“, a ranjivost kojoj su podložni migranti tumači kao posledica konkretnih neuređenosti sistema, kao što su „migracije kojima se loše upravlja, nepravedne i neetične prakse angažovanja“ i slično.
Takva interpretacija migracija, čiji su značajan deo ratno i ekonomsko izbeglištvo, je cinična i slepa za decenije socioloških istraživanja i kulturoloških analiza koje pokazuju negativne posledice onoga što se politički korektno naziva i „život u pokretu“.
Izvor: Mašina.rs
