Foto: Pixabay

Grupa novinara i aktivista koji su na Pinku i u Informeru označeni kao ekstremisti, neprijatelji države, rušitelji ustavnog poretka i deo zavereničke grupe, koja, po nalogu EU i SAD, želi da ubije tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića, očekuje sutrašnju presudu Suda u Strazburu.

Da li država Srbija krši osnovna ljudska prava i temelje demokratskog društva jer ne čini ništa da od napada zaštiti novinare koji kritikuju vladajući režim? Na ovo pitanje odgovoriće sutra, 6. septembra, Evropski sud za ljudska prava, kad, kako je najavljeno na njegovom sajtu, objavi presudu/odluku u slučaju Gaši i ostali protiv Srbije.

Ugledni aktivisti i novinari Ilir Gaši, Vukašin Obradović, Antonela Riha i Tamara Skrozza podneli su 2019. godine predstavku Sudu u Strazburu zbog kršenja člana 10 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, koji štiti i garantuje slobodu izražavanja.

Protiv njih je, pre šest godina, u režimskim medijima Informer i TV Pink vođena diskreditujuća i opasna kampanja u kojoj su označeni kao ekstremisti, neprijatelji države, rušitelji ustavnog poretka i deo zavereničke grupe, koja, po nalogu Evropske unije i Amerike, želi da ubije tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića. Usledile su pretnje u komentarima na onlajn medijima.

Tužilaštvo i Ustavni sud Srbije odbili su da ove napade procesuiraju i zaštite ih. Zbog toga su zaštitu potražili na Evropskom sudu.

U predstavci su, kako se navodi u najavi Suda, istakli da je „obrazac odmazde protiv poznatih kritičara vlasti u Srbiji doprineo rastućem neprijateljskom okruženju za slobodu izražavanja i otvorenu debatu”.

Naravno, u pitanju je obrazac i ustaljena praksa obračuna sa intelektualcima i slobodnomislećim ljudima koji otvoreno kritikuju režim Aleksandra Vučića.

Obrazac su već prepoznale i osudile značajne međunarodne institucije i organizacije, a sada je na redu da i Evropski sud za ljudska prava iznese presudu.

„Sud može da nađe da je konkretnim propustom države došlo do povrede prava na slobodu izražavanja iz Evropske konvencije, ali može i da kaže da nije došlo do povrede. Ako i nađe da nije došlo do povrede, može da se desi da ipak državi Srbiji preporuči da sprovede neke mere, koje država može, ali i ne mora da uvaži”, kaže za Cenzolovku Miloš Stojković, advokat i zastupnik četvoro aktivista i novinara.

On ističe da „međunarodni standardi ljudskih prava i praksa tela koja te standarde primenjuju ima jako veliki značaj i često se citira i u domaćim presudama”.

Na pitanje da li je ovo prvi put da Evropski sud odlučuje po pritužbi novinara zbog kampanje mržnje u režimskih medijima, Stojković kaže:

„Svaki slučaj je poseban za sebe. Ovaj je, po svemu sudeći, specifičan jer se radi o nepružanju zaštite države u slučaju sprovođenja diskreditujuće medijske kampanje samo zbog stavova koje u javnosti iznose istaknuti pojedinci.”

Izvor: Cenzolovka.rs