Foto: Pixabay
Najnoviji izveštaj organizacije Bankwatch pokazuje da zemlje Zapadnog Balkana ne uspevaju da usklade emisije štetnih materija iz termoelektrana sa Nacionalnim planovima za smanjenje emisija.
TE Kostolac A2 je tokom prošle godine u atmosferu ispustila 13 puta više sumpor-dioksida od dozvoljenih vrednosti, TE Tuzla 11.6, a termoelektrane Ugljevik i Kakanj oko deset. TE Gacko je u 2021. emitovala 16.3 puta više praškastih materija od dozvoljenog i dvostruko više azotnih oksida nego što bi smela, dok su „šampioni“ po apsolutnom iznosu TE Nikola Tesla A4-A6 i TE Nikola Tesla B1-B2, svaka sa više od 8000 tona NOx ispuštenih u vazduh.
Emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana na ugalj obuhvaćenih Nacionalnim planovima za smanjenje emisija (NERP) Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Srbije su od 2018. do 2020. bile oko šest, a 2021. (iako smanjene) ostale pet puta veće od dozvoljenih. Emisije praškastih materija su u istim periodima bile 1.6, odnosno čak 1.8 puta veće od graničnih vrednosti.
Samo azotnih oksida se u BiH, Kosovu, Severnoj Makedoniji i Srbiji ispušta manje od aktuelnih graničnih vrednosti, mada je neophodno predvideti dalja smanjenja da bi se ispratila regulativa koja će se sigurno pooštravati.
Ovo su samo neki od zabrinjavajućih podataka iz najnovijeg Bankwatchovog godišnjeg izveštaja „Uskladiti ili zatvoriti“ koji dokumentuje kako termoelektrane na ugalj na Zapadnom Balkanu krše standarde o aerozagađenju i šta vlasti treba da preduzmu povodom toga. Bankwatch je najveća mreža ekoloških i organizacija za ljudska prava u srednjoj i istočnoj Evropi koja vrši monitoring javnih finansija. Ovo je treći izveštaj u kom se analizira usklađenost Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Srbije sa važećim NERP-ovima (i Crne Gore, koja nema NERP, sa međunarodnom regulativom) na osnovu zvanično prijavljenih podataka.
Potreba da se smanje emisije gasova staklene bašte, kao ni propisi koji je regulišu, nisu od juče. Istraživači naglašavaju da su se zemlje Zapadnog Balkana još 2005/6. godine pristupanjem Energetskoj zajednici (koju su osnovale EU, zemlje Jugoistočne Evrope i zemlje crnomorskog regiona) obavezale da će usvojiti pravne tekovine EU iz oblasti energetike, zaštite životne sredine (te konkurencije i obnovljivih izvora energije). U propise koje bi trebalo da poštuju spada i Direktiva o velikim ložištima (LCPD), koja je predstavljala sastavni deo Ugovora o osnivanju Energetske zajednice 2005, a stupila na snagu 1. januara 2018. Direktivom se propisuju granične vrednosti zagađujućih materija, a, kako tumači Bankwatch, njenom primenom na objedinjenom tržištu sprečava premeštanje proizvodnje u zemlje sa „ležernijim“ propisima.
Zemlje članice su imale izbor da emisije iz velikih ložišta posmatraju pojedinačno, ili zbirno, na nacionalnom nivou. Odlučile su se za potonju opciju i izradile Nacionalne planove za smanjenje emisija (NERP). Takav plan „omogućava postrojenjima za sagorevanje da odstupaju od individualne usklađenosti sa graničnim vrednostima emisije (GVE) za postojeća postrojenja“ iz LCP Direktive, konstatuje se u izveštaju, tako da veći zagađivači mogu da se „izvlače“ na račun manjih, sve dok su ukupne vrednosti SO2, NOx i praškastih materija u državi manje od onih propisanih NERP-om.
Međutim, višestruki prestupi u ograničenjima emisija zagađujućih materija sa početka teksta računati su upravo u odnosu na granice koje definišu Nacionalni planovi za smanjenje emisija, uprkos tome što su od 2005. do januara 2018. zemlje članice EZ imale 12 godina da rekonstruišu postojeća postrojenja, odnosno ugrade filtere, ili ih zatvore.
„NERP, dakle, već predstavlja kompromis u odnosu na potpunu usklađenost svakog pojedinačnog postrojenja, te je neuspešna usklađenost sa maksimalnim vrednostima prema NERP-u izuzetno problematična“, apostrofira se u izveštaju, i dodaje:
„Termoelektrane na ugalj koje se pridržavaju Direktive o velikim ložištima i dalje imaju uticaj na zdravlje, ali one koje se ne pridržavaju Direktive bespotrebno i nezakonito povećavaju broj bolesti i preuranjenih smrti. Poštovanje maksimalnih vrednosti postavljenih u NERP-u i uslova izuzeća nije, dakle, samo pitanje usklađenosti, već i pitanje života i smrti. Kao što je prikazano u prošlogodišnjem izveštaju, od 2018. do 2020. godine, procenjeno je da je 19.000 ljudi umrlo od posledica zagađenja iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu, od kojih je 12.000 bilo zbog prekoračenja maksimalnih vrednosti emisija“.
Sekretarijat Energetske zajednice je u martu 2021. godine protiv Bosne i Hercegovine, Kosova, Severne Makedonije i Srbije pokrenuo sporove zbog neusklađenosti sa maksimalnim vrednostima koje su postavljene u NERP-ovima, dok se Crna Gora tereti za to što je TE Pljevlja u periodu od počatka 2018. do kraja 2021. prekoračila broj sati rada dozvoljenih za postrojenja u režimu izuzeća od Direktive.
Podsetimo, Svetska zdravstvena organizacija je početkom godine objavila da je 99% svetskog stanovništva u zemljama sa nižim prihodima izloženo aerozagađenju koje prekoračuje granične vrednosti propisane od strane SZO, a Evropski sud pravde obnarodovao da građani EU imaju pravo da tuže državu i ostvare nadoknadu zbog narušenog zdravlja u slučajevima kada je ono prouzrokovano zagađenjem vazduha. Beograd godinama stoluje na top listama najzagađenijih gradova na svetu, u velikoj meri zahvaljujući tome što po podacima Evropske agencije za zaštitu životne sredine (EEA) TENT i TE Kostolac emituju više štetnih gasova nego Francuska, Poljska, Bugarska i Češka zajedno. Organizacije za zaštitu životne sredine i ljudska prava godinama zahtevaju od vlasti da se temeljnije pozabavi ovim problemom.
Kako smo ranije pisali, Elektroprivreda Srbije je u proteklih 15 godina uložila oko 500 miliona evra u zaštitu životne sredine. Od toga je 200 miliona evra investirano u rekonstrukciju elektrofiltera, to jest uređaja za odsumporavanje, dok u ugradnju novih filtera i razvoj „zelenog prstena“ oko termoelektrana EPS planira da uloži još pola milijarde evra. Ipak, kako se konstatuje u izveštaju Bankwatcha:
„Postrojenje za odsumporavanje je pušteno u rad 2017. godine, ali početkom maja 2022. godine još uvek nema dozvolu za rad, a nije jasno zašto. TE Kostolac B je emitovala 26.015 tona SO2 – znatno smanjenje u poređenju sa 95.097 tona u 2020. godini – ali i dalje 1,6 puta više od dozvoljenog“.
Bankwatch se pridružuje nizu organizacija koje upozoravaju na to da aktuelna energetska kriza skreće pažnju sa borbe protiv zagađenja. U regionu, kako se ističe, krizu od početka godine težom čine tehnički i upravljački problemi u rudnicima i postrojenjima na ugalj u kombinaciji sa veoma lošim hidrološkim uslovima za hidroelektrane. Budući da postrojenja na ugalj reaktiviraju i bogate ekonomije EU, te da je Evropska komisija procenila da će se potrošnja uglja u uniji, umesto da se smanji, u narednih pet do deset godina povećati za 5% u odnosu na planiranu, ne čudi da, orimera radi, Severna Makedonija namerava da odloži ukidanje uglja sa 2027. na 2030. godinu, planira ulaganje u dva nova rudnika uglja i reaktivira zastarelu i napuštenu elektranu na tešku naftu Negotino. Elektrane na naftu planira i Albanija, a Federacija Bosne i Hercegovine produžava rad termoelektrana na ugalj Tuzla 4 i Kakanj 5. Na planeti koja se naglo zagreva, zemljama Zapadnog Balkana bi trebalo da prelazak na obnovljive izvore energije sprovode istovremeno brže – ali i mudrije, budući da su se mnoga iskustva sa eksploatacijom hidroloških izvora pokazala ili prete da budu pogubna po životnu sredinu.
Izvor: Mašina.rs
