Radi uspešnijeg lečenja obolelih i širenja svesti o korona virusu (COVID-19) i načinima zaštite, podaci o zdravlju građana prethodnih dana su izloženi u većem obimu nego što je to uobičajeno. Advokatska kancelarija Žunić dala je savete o sukobu dva fundamentalna ljudska prava: prava na zdravlje i prava na zaštitu podataka o ličnosti, koje prenosimo u nastavku.

  

 

Prema članu 9 Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (GDPR), podaci o zdravstvenom stanju se svrstavaju pod posebnu kategoriju podataka, koja uživa viši stepen zaštite od uobičajenog. Dok je obrada podataka koji ne spadaju u "posebne" dozvoljena, uvek kada postoji jedan od šest predviđenih pravnih osnova, obrada ovih podataka po pravilu nije dozvoljena. Od svakog pravila postoji izuzetak, pa tako GDPR predviđa situacije u kojima je dozvoljeno odstupiti od ovog.

 

Obrada osetljivih podataka može se vršiti kada je, na primer, neophodna radi zaštite javnih interesa u oblasti javnog zdravlja, kao što je zaštita od ozbiljnih prekograničnih pretnji za zdravlje, radi zaštite vitalnih interesa društva ili radi ispunjenja druge zakonske obaveze.

 

 

 

Ako se osvrnemo na pitanje zaštite podataka sa aspekta radnih odnosa, evidentno je da poslodavci širom sveta preduzimaju različite mere zaštite svojih zaposlenih i prostorija u kojima se rad obavlja, od korona virusa. Nastojeći da ispune svoje dužnosti u ovom pravcu, susreću se sa izazovom sprovođenja zakonite zaštite podataka o ličnosti. Postupanje sa ličnim podacima zaposlenih može dobiti drugačije dimenzije u vanrednim okolnostima te se postavlja pitanje: koji podaci se smeju prikupljati i u kojoj meri je dozvoljeno raspolagati njima?

 

Na ovo pitanje odgovorio je Evropski odbor za zaštitu podataka (u daljem tekstu: EOZP), izdajući Uputstvo o obradi podataka o ličnosti u kontekstu virusa COVID-19, kojim ukazuje da se značaj primene evropskog pravnog okvira zaštite podataka o ličnosti ne umanjuje čak ni tokom vanrednog stanja. Tako, rukovodioci ovog tela naglašavaju da norme u vezi sa ovim pitanjem ni na koji način ne ometaju sprovođenje vanrednih mera uvedenih u cilju suzbijanja korona virusa, te da obrađivači podataka o ličnosti (u šta se ubrajaju i poslodavci) moraju održati određeni nivo zaštite prikupljenih podataka nezavisno od vanrednog stanja.

 

 

 

Zakonitost: legitiman pravni osnov.

 

Saglasnost lica na koje se podaci odnose na obradu ličnih podataka, posmatrano u kontekstu COVID-19, ne igra značajnu ulogu. Stoga je poslodavac u obavezi da za svaki pojedinačni slučaj utvrdi pravni osnov za otkrivanje podataka, odnosno da ispita da li su ispunjeni uslovi za primenu vanrednih mera.

 

Osnov koji je predviđen kao "izvršavanje zakonske obaveze" se može upotrebiti ukoliko je prikupljanje neophodno radi postupanja u skladu sa normama evropskog prava ili nacionalnim zakonima države članice. Ili, "legitimni interesi čijem ostvarenju teži rukovalac ili treće lice" bi mogao biti odgovarajući pravni osnov ukoliko se može primeniti u konkretnom slučaju. Nasuprot tome, samo pozivanje na "zaštitu vitalnih interesa" u najvećem broju slučajeva ne bi bio dovoljan pravni osnov.

 

Transparentnost: obaveštavanje zaposlenih.

 

U skladu sa principom transparentnosti, poslodavac je dužan da obavesti lice na koje se podaci odnose o tome koji njegovi podaci su otkriveni, kome, za koje svrhe i koji je vremenski period čuvanja podataka. Pored toga, poslodavac može zaposlenom osoblju otkriti informaciju o prisutnosti virusa u okviru preduzeća, ali bez navođenja imena i drugih identifikacionih podataka zaraženog zaposlenog, osim ukoliko je to zaista neizbežno. Korak dalje u sprovođenju mera u okviru preduzeća može da bude uvođenje posebne linije za hitne pozive u kontekstu korona virusa, koja bi omogućila zaposlenima koji sumnjaju da su potencijalno zaraženi, da anonimno i bez širenja panike, potraže potrebnu pomoć.