Tehnologija za prepoznavanje lica Foto:Screenshot

U planu javnih nabavki MUP-a od 12. jula 2021. godine, za treći kvartal te godine planirana je nabavka licenci forenzičkog softvera za analizu digitalnog materijala kompanije Griffeye, koji sadrži opciju prepoznavanja lica. Nabavka još nije sprovedena, a iz MUP-a nisu odgovorili na pitanja BIRN-a koja je svrha nabavke i na koji način će se softver koristiti ako do nabavke dođe.

“Ideja je bila da se do kraja 2021. nabavi ta tehnologija,” kaže za BIRN Milan Marinović, poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i podataka o ličnosti. On navodi da se početkom 2020. godine sastao sa direktorom policije Vladimirom Rebićem i njegovim timom. Iz tog sastanka poverenik je zaključio da se policija neće lako odreći uvođenja tehnologije za prepoznavanje lica: “Ubeđen sam da MUP od toga nije odustao. Nijedna policija sveta od takvih stvari neće odustati zato što im odgovara”.

“Ovo je ogoljavanje vašeg života, dolazak do podataka koji se tiču vas. Tu govorimo o globalnom ugrožavanju koje se meni ne sviđa. Softver može i fizički da vas prati. U Srbiji mi nemamo pravo na tako sofisticirani vid obrade podataka građana”, kaže Marinović, piše BIRN.

Pretražujući specifikacije programa kompanije Griffeye, BIRN je naišao na vrlo intruzivnu tehnologiju koju kompanija nudi policijama širom sveta, pa između ostalog i MUP-u Srbije. “Detekcija i prepoznavanje lica na slikama i video materijalima kroz tehnologiju primenljivu na ogroman obim podataka i slika ‘iz realnog sveta’”, samo je jedna od karakteristika Griffeye Analyze DI Pro softvera.

Softver u nekim situacijama može da prepozna lice samo na osnovu očiju, a u određenim uslovima softver prepoznaje lice i kada oči nisu vidljive, recimo kada osoba nosi zatamnjene naočare. Pored lica, program prepoznaje objekte, vozila, znakove, organizacije, pa i tetovaže.

Poseduje i mogućnost da velike količine ličnih podataka skida sa Interneta, a onda ih pretražuje, sortira, ukršta i obrađuje na osnovu metapodataka kao što su GPS koordinate, vreme kada je snimak napravljen, serijski broj telefona…

Bojan Perkov, predstavnik SHARE fondacije, kaže za BIRN da nema povratka jednom kada se tehnologija za prepoznavanje lica uvede: “Jednom kada se taj sistem uspostavi, to znači da će se jako teško ukloniti i to predstavlja nepovratnu situaciju.”

Prošlogodišnji Nacrt izmena zakona o unutrašnjim poslovima trebalo je da legalizuje tehnologiju za prepoznavanje lica. To je naišlo na burnu reakciju javnosti, pa je Nacrt povučen, navodno na predlog predsednika Aleksandra Vučića. “Borbom protiv svega novog u sektoru bezbednosti, ubice i lopovi će biti malo sigurniji, a policija i građani će biti mnogo nesigurniji”, rekao je tada Aleksandar Vulin, srpski ministar policije. Ključni argumenti policije za izmenu zakona bili su povećanje bezbednosti građana i efikasnost u radu policije.

“Upotreba intruzivne tehnologije ne može biti opravdana efikasnošću, ta argumentacija jednostavno ne pije vodu. Najlakše bi bilo policiji ako bismo svi imali čip ugrađen u mozak i taj čip slao sve informacije policiji. Ako krenemo tim putem možemo da odemo do neslućenih razmera”, kaže Bojan Perkov iz SHARE fondacije koja je među prvima, 2019. godine, ukazala na moguću opasnost od uvođenja masovnog biometrijskog nadzora nakon što je MUP postavio oko 1000 Huawei kamera na blizu 500 lokacija u Beogradu i okolini. Iz ove organizacije dodaju i da je trenutni video nadzor u Beogradu dovoljan da se preko njega rekonstruiše ruta kretanja svakog lica u gradu, što je MUP i učinio u slučaju nestalog mladića iz Splita, Matije Periša.

Postavljene “Huawei” kamere mogu da detektuju, ali ne i da prepoznaju lica, za šta je potrebno instaliranje softvera poput pomenutog Griffeye Analyze, kažu stručnjaci sa kojima je BIRN razgovarao.

Početkom 2022. godine, nakon što su policajci u civilu viđeni kako snimaju učesnike ekoloških protesta, kancelarija poverenika izvršila je nadzor MUP-a povodom sumnji da su upotrebljavali tehnologije za prepoznavanje lica. Međutim, policija je potvrdila da ne poseduje takvu tehnologiju. “Nemamo dokaz da koriste, ali za mnoge druge stvari isto tako nismo imali dokaz, a kasnije se ispostavilo drugačije. To je svakako samo jedan softver koji oni vrlo lako mogu da instaliraju u sistem koji već sada može da prepoznaje registarske tablice”, kaže Filip Milošević iz SHARE fondacije.

Koalicija za prikupljanje ličnih podataka

Udružena sa još nekoliko firmi, švedska kompanija Griffeye, čiji se softver pojavljuje u planu nabavki MUP-a, organizovala je 2018. godine lobi grupu u Briselu pod nazivom “Koalicija za sajber podatke” uoči stupanja na snagu evropske regulative za zaštitu privatnosti, prenosi francuski portal za geopolitiku IntelligenceOnline. Cilj lobi grupe je bio da firmi sačuva pravo na prikupljanje i obradu ličnih podataka, upravo ono što je evropska regulativa trebalo da im ograniči. BIRN saznaje da je švedska firma ubrzo po osnivanju napustila “Koaliciju za sajber podatke”.

U odgovoru na pitanja evroparlamentaraca, Evropol navodi da od 2019. godine koristi Griffeye Analyze DI Pro softver koji u sebi sadrži opciju prepoznavanja lica.

Ceo BIRN-ov tekst možete pročitati na portalu: Nova.rs