Foto: CEMA - Luka K.

''Političari su svuda isti: obećaće da će sagraditi most i onde gde reka ne prolazi''. Ova rečenica, koja je mnogo puta izgovorena, dodatno se aktualizuje u izbornim procesima. Nema toga što političar u kampanji neće učiniti ''za vaše dobro'' i nema te budućnosti koja je svetlija od one u koju se on zaklinje. Nažalost, svako obećanje, po pravilu, nosi u sebi potencijal da nas razočara.

KUPOVINA GLASOVA, UCENE I PRITISCI NA BIRAČE

Vladajuće stranke koriste klijentelističku mrežu koju su uspostavile kroz partijsko zapošljavanje da bi sebi obezbedile glasove na izborima. Zaposleni u državnoj i lokalnoj administraciji, javnim preduzećima i drugim firmama pod kontrolom države ucenjuju se radnim mestom, nude im se povlastice ili im se preti kaznama kako bi glasali za stranke na vlasti.

 Od ukupno više od 1800 predizbornih aktivnosti političkih aktera koje je CRTA zabeležila, gotovo 10 odsto je bila ili direktna kupovina glasova ili neka aktivnost povezana sa ovom zloupotrebom. Akter su bili stranke vladajuće koalicije, a najčešće ponašanje je bilo poklanjanje biračima različitih dobara i usluga, od namirnica i sredstava za higijenu, do frižidera i televizora.

Najizloženiji pritiscima su pripadnici ugroženih grupa, posebno korisnici socijalne pomoći i stanovnici romskih neformalnih naselja. Po svedočenju ljudi iz ovih naselja, Srpska napredna stranka ima koordinatore za naselja koji dele namirnice, kupuju glasove (uglavnom za 2,000 dinara), uzimaju unapred lične karte Romima i vraćaju ih nakon izbora i slično. CRTA je uočila i učestvovanje Centara za socijalni rad u aktivnostima vladajuće stranke.

Radnici bolnice u Kraljevu pismeno su pozvani da dođu na Vučićev skup u tom gradu 24. marta, a na dopisu je napisano da skup nema stranački karakter, iako je Vučić predsednički kandidat vladajuće koalicije. U isto vreme, radnici koji odbiju da idu na stranačke skupove suočeni su sa različitim vrstama sankcija.

Pritisci  na birače u vreme izborne tišine i na sam izborni dan:  Za vreme izborne tišine građane je masovno zvao „predsednik Vučić“. Naime poziv je građanima upućen sa beogradskog pozivnog broja i javljao se ženski glas uz reči: “Dobar dan, sačekajte, predsednik Vučić vas zove”, nastavio bi se snimljeni govor Vučića o uspesima koje je postigao “za Vas” i naravno uz insistiranje na podršci. Pored poziva građanima je stigla poruka sledeće sadržine: Izlaskom na izbore i glasanjem za Aleksandra Vučića birate bolju budućnost za vas i vašu decu. Zajedno možemo sve!

Na izborni dan u Čačku štab SNS-a nalazio se u Hotelu Beograd odakle su po više puta pozivani građani da izađu na glasanje i glasaju za Aleksandra Vučića.

MEDIJSKA ZASTUPLJENOST POLITIČKIH OPCIJA

U periodu pre formalnog raspisivanja izbora za narodne poslanike 15. februara 2022. godine, vladajuće stranke imale su ogromnu prednost u predstavljanju na televizijama sa nacionalnom frekvencijom i to kroz sve informativne emisije. Oko 85 odsto vremena na ovim televizijama bilo je posvećeno predstavnicima vlasti, dok je opozicija imala 15 odsto. Kada se pogleda tonalitet izveštavanja, razlika je još drastičnija. Dok je opozicija predstavljena negativno u trećini svih priloga o njoj, vlast gotovo da nema negativnih priloga o sebi. Ova razlika se smanjila tokom predizborne kampanje zbog uvođenja specijalnih programa o izborima, gde su predstavnici opozicije dobili priliku da gostuju. Ipak, u redovnom informativnom programu nije došlo do izmene, pa je zastupljenost opozicije i dalje bila oko 15 procenata.

Daljom analizom, predstavnici civilnog društva uočili su da je i ovaj, mali deo vremena posvećen opoziciji, uglavnom rezervisan za ekstremno desne stranke koje uočljivo izbegavaju kritiku vlasti i čiji opozicioni status je vrlo nejasan (štaviše, u mnogim lokalnim samoupravama su u koaliciji sa SNS-om). I tonalitet izveštavanja je za ove stranke uglavnom neutralan ili pozitivan dok se negativno izveštavalo o predstavnicima nesumnjivo opozicionih opcija – Ujedinjeni za Srbiju i Moramo.

FINANSIRANJE KAMPANJE

Organizacija Transparentnost Srbija posmatrala je transparentnost troškova kampanje, koristeći metodologiju TraFiKa, koja obuhvata i zakonski obaveznu, ali i dobrovoljnu transparentnost izbornih učesnika. Sve izborne liste i kandidati imali su ocene između 1 i 2,3 na skali od 1 do 5, što praktično znači da građani nemaju gotovo nikakve podatke o finansiranju kampanja.

RAD INSTITUCIJA U KAMPANJI

Predstavnici više od 30 organizacija civilnog društva, zajedno sa više od 40 profesora univerziteta poslali su otvoreno pismo predsednici Evropske komisije Ursuli von der Lejen u kojem je upozoravaju na manipulacije i moguću izbornu krađu u Srbiji. Između ostalog, oni navode primere pritiska na radnike javnih preduzeća, zatim plaćanje za glas, lažno prijavljivanje ljudi iz Bosne i Hercegovine i slično. Potpisnici su pozvali Evropsku komisiju da proširi posmatračku misiju na izborima u Srbiji.

 Predsednik RIK oštro je odgovorio na ovo pismo saopštavajući da je u pitanju pokušaj da se “unapred opravdaju loši rezultati opozicije” i vlast neosnovano optuži za nameštanje izbora. Time je predsednik tela za organizovanje izbora nesumnjivo zauzeo stranu i još jednom pokazao da RIK nije nezavistan ni nepristrasan. I druge institucije koje imaju ulogu u organizovanju ili posmatranju izbora takođe su pod apsolutnom kontrolom SNS-a.

IZBORNA KAMPANJA I LJUDSKA PRAVA - SLOBODE IZRAŽAVANJA, UDRUŽIVANJA I OKUPLJANJA

Organizacije civilnog društva okupljene oko platforme Tri slobode su od dana formalnog raspisivanja izbora, zaključno sa 31. martom i početkom izborne tišine, pratile i obaveštavale javnost o svim slučajevima kršenja osnovnih ljudskih prava, kako bi se stekla što realnija slika o toku izbornog procesa i poštovanja vladavine prava u predizbornom periodu.

 Pored neregularnosti u samom izbornom procesu i pritisaka na birače, beleženo je i izveštavano o svim kršenjima tri osnovne slobode neophodne za funkcionisanje građanskog društva – slobode izražavanja, slobode udruživanja, i slobode okupljanja. Zaključno sa 31. martom 2022. godine, evidentirano je 84 pojedinačnih slučajeva kršenja sloboda izražavanja, okupljanja i udruživanja od početka izborne kampanje 15. februara 2022. godine. Konstatovano je drastično uvećanje u broju kršenja u odnosu na posmatrani period od početka 2022. godine (od 1. januara do 14. februara je evidentirano 12 slučajeva) i u odnosu na posmatranu 2021. godinu kada su zabeležena 162 slučaja kršenja. Pored napada i pritisaka na opozicione aktiviste, koji su prethodno pomenuti, naročito brojni su bili napadi i pritisci na novinare.

Vlast i prošla i buduća se striktno drži Nušićeve zreke: “Pravda je često puta teža ljudima od nepravde”, pa sve dok nepravda ne nadvlada strah, o pravdi ćemo samo sanjati.

Izvor: Cemaforum.rs