Foto: Pixabay

Inflacija neće usporiti tokom ove, već možda tek naredne godine. Velika zaduženost, sanacija finansijskih problema - prvenstveno zbog zaduživanja Elektroprivrede i Srbijagasa, ali i normalizacija proizvodnje električne energije, prvi su zadaci sa kojima će nova vlada morati da se, prema mišljenju sagovornika N1 Milojka Arsića i Mihaila Gajića, "uhvati u koštac". Za to vreme poskupljenja više pogađaju građane sa nižim i fiksnim prihodima, pa ko nije ugovorio porast plate od 10 odsto do početka godine - već ima realno nižu zaradu nego pre samo nekoliko meseci. Svako domaćinstvo u Srbiji ima svoju ličnu inflaciju, poručili su gosti Infobiza.

Iako se još sabiraju glasovi i pravi postizborna kombinatorika, izbori nisu odložili ekonomske probleme. Najjači udar krize i inflacije nesumnjivo, tek predstoje. U kakvom ga stanju čeka srpska ekonomija. Koliki je manevarski prostor buduće vlade? Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić i ekonomista Mihailo Gajić, programski direktor istraživačke jedinice LIBEK- a za Infobiz govorili su o najvećim ekonomskim izazovima u narednim mesecima.

„Privreda je imala probleme i pre početka rata u Ukrajini – inflacija u svetu počinje u drugom kvartalu 2021. godine, posledice su vrlo snažne monetarne i fiskalne  ekspanzije primenjivane širom sveta“, kaže Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

I Srbija je, ističe, učestvovala u tome.

"Mi smo prednjačili i po količini novca koji smo emitovali i po visini pomoći građanima i privredi", navodi Arsić.

"To je", dodaje," s jedne strane uticalo na oporavak građana i privrede, ali je, s druge strane, uticalo na relativno visok rast cena, odnosno inflaciju koja je bila relativno visoka krajem 2021. godine", ukazuje profesor Arsić.

Na to treba, kaže, dodati probleme u energetici iz poslednjeg kvartala koji su posledica godina lošeg upravljanja Elektroprivredom Srbije i Srbijagasom. "Posebno je nepovoljno što je problem nastao u trenutku kada su cene energenata bile na istorijskom maksimumu u svetu", navodi Arsić.

Prvi urgentni zadatak nove vlade biće da se normalizuje proizvodnja struje u EPS-u, da se pripremimo dobro za narednu sezonu. Vrlo je važno i da se saniraju finansijski problemi koji se ispoljavaju kroz veliki rast zaduženosti prošlih meseci, koji se odnosi na EPS i Srbijagas. Telekom je, ističe, isto veoma zadužen.

Ekonomista Mihailo Gajić navodi da nas inflacija ne pogađa sve pojednako, već u zavisnosti od toga koliki su nam prihodi i rashodi i na šta trošimo novac.

"Svako domaćinstvo ima ima svoju ličnu inflaciju", ističe Gajić.

"Kada", kako dodaje," pogledamo sektore koje meri statistika, vidimo da rast cena energenata - struje, goriva - nije isti kao rast cena hrane koji je bio mnogo veći."

U prosečnom domaćinstvu u Srbiji najviše novca odlazi na hranu.

"Poksupljenjima su više pogođeni ljudi sa nižim prihodima i fiksnim primanjima - ako živite od penzije, prihoda od socijalne pomoći, plate iz budžeta, ili radite na radnom mestu gde nema rasta zarada koji bi pratio rast cena, to znači da inflacija za vas znači veliki pad kupovne moći. Svako ko nije od Nove godine ugovorio rast plata od 10 odsto ima platu u realnom izinosu nižu nego što je bila pre svega nekoliko meseci", objašnjava Mihailo Gajić.

Koliko će kriza da traje? A inflacija?

Sagovornici Infobiza saglasni su da je teško predvideti do kada će kriza trajati i do kog nivoa će ići inflacija, a kada će se njen rast zaustaviti.

"Pre nekoliko meseci predviđanja su bila da će se inflacija smanjivati, da bi se najesen vratila u okvire od tri odsto plus/minus 1,5 odsto. To će, sada, verovatno da se odloži za početak naredne godine", kaže Gajić.

Milojko Arsić dodaje da inflacija i na državu ima nepovoljan efekat.

"Zbog velike promene odnosa cena nekima će skočiti cena inputa, čime neki poslovi postaju nerentabilni, dolazi do usporavanja, smanjivanja, zastoja u nekim privrednim aktivnostima, a u ekstremnim slučajevima i do bankrotstva. Građanima se smanjuje realna kupovna moć, manje je proizvoda koji mogu da im se prodaju, što negativno utiče na privrednu aktivnost", navodi Arsić.

Dvocifrena inflacija

On ističe da inflacija od deset odsto svakako negativno utiče na privrednu aktivnost. I to je ta inflacija koju, kaže - očekujemo.

"Realna vrednost rashoda države se smanjuje, a prihodi rastu, pa su veći poreski prihodi - to na prvi pogled može da izgleda povoljno, ali inflacija tu vrednost prihoda obezvređuje", pojašnjava Arsić.

On podseća da je smanjen izvoz u Rusiju - gde smo izvozili u vrednosti od dva odsto BDP. Evropske privrede se usporavaju, a Srbija usvaja mere u oblasti energetike koje direktno utiču i na smanjenje prihoda države - poput smanjivanja akciza za 20 dosto, što će dovesti domanjih prihoda.

Ograničene cene, kaže Arsić, mogu još neko vreme da se primenjuju, naročito u oblasti energetike što već stvara velike gubitke proizvođačima.

"To znači da će građani platiti te obaveze, jer Srbijagas prodaje deo gasa po nižoj ceni nego što kupuje, a ona to mora platiti Rusima. EPS uzima kredite koje neće moći da vrati, što će povećati javni dug i uticati na rast fiskalnog deficita", navodi profesor Arsić.

Jedna od posledica jeste da će država morati da uradi rebalans budžeta i prilagodi ga manjih prihodima i većim rashodima, koji će biti veći i zbog izbora. Takođe, dodaje, neka trošenja nijsu bila uključena - pomoć mladima, mere protiv nataliteta...

Srbija kao pijani mornar

Po pitanju javnog duga Srbija, kaže Mihailo Gajić, nije baš blizu "čarobne granice od 60 odsto BDP", ali su bila velika izdavanja tokom 2020. godine.

"Taj novac je bio veliki i neselektivan. Druge zemlje imale su slične pakete pomoći, ali su trošile manje novca i to tamo gde je bilo neophodno - Srbija se zaduživala i delila novac u džakovima, kao pijani mornar", naveo je Gajić, dodajući da će sve doći na naplatu - iz novog zaduživanja.

Možemo da očekujemo, kaže - i globalni rast kamata, što će uvećati i javni dug Srbije.

"Srbija mora da se zaduži 3,5 milijardi evra da bi se refinansirala. Jedan odsto veća kamatna stopa znači 35 miliona evra više rashoda - samo za isplatu postojećeg duga", upozorava Mihailo Gajić.

Izvor: N1