U Srbiji 10 odsto najsiromašnijih ljudi troši 50 odsto prihoda na hranu

U Srbiji 10 odsto najsiromašnijih ljudi troši 50 odsto svojih prihoda na hranu, dok 10 odsto najbogatijih troši 28 odsto, tako da njeno poskupljenje dodatno povećava nejednakost u zemlji, piše mesečnik „Biznis i finansije“.

Inflacija je, zvanično, u januaru ove godine iznosila 8,2 odsto u odnosu na isti mesec 2021. Toliko je „djuture“ sve poskupelo – od hrane koja je najviše uvećala inflaciju, do lekova koji su medju proizvodima sa najnižim stopama poskupljenja.

Međutim, kako ukazuje „Biznis i finansije“, ovi procenti ne udaraju jednako po džepu one sa natprosečnim platama i one koji primaju jedva minimalnu zaradu. Lako je pogoditi čiji se džepovi brže prazne i koliko je pandemija uticala na stvaranje još većeg jaza među potrošačima u Srbiji.

Koliko ljudi u Srbiji, zapravo, radi za minimalac – druga je priča. Taj broj statistika precizno ne meri već nekoliko godina. U „opticaju“ je i dalje brojka o 350.000 zaposlenih koji primaju minimalnu zaradu, ali Fiskalni savet je u svojoj analizi naveo da je reč o svakom petom zaposlenom, što je više od 400.000 ljudi na minimalcu.

Pojedini ekonomisti ukazuju da pitanje koliko ljudi radi za minimalnu zaradu u Srbiji nije potpuno relevantno za domaće prilike, i to iz nekoliko razloga

„Prvi jeste taj što je i dalje prisutna siva ekonomija u domenu isplate zarada – veliki broj radnika usled visokog opterećenja prihoda od rada izbegava da plaća porez na zaradu i socijalne doprinose time što je prijavljen na minimalac, a ostatak plate prima ‘na ruke’. Zatim, postoji veliki broj zaposlenih koji rade u potpunosti u sivoj ekonomiji – 15 odsto ukupnog broja zaposlenosti, a insistiranje na broju ljudi koji rade za zvaničnu minimalnu zaradu izostavlja sve one radnike koji rade za niske plate koje su tek malo iznad minimalne“, rekao je direktor istraživačke jedinice Libertarijanskog kluba Libek Mihailo Gajić.

Gajić je kazao da pošto ni neke evropske zemlje, uključujući Italiju, Švedsku, Dansku i Švajcarsku, nemaju jedinstvenu minimalnu zaradu, ovakva poredjenja ne mogu ništa posebno da nam kažu.

„Plate u Srbiji su niske, jer visina plata prvenstveno zavisi od produktivnosti privrede – kako je naša privreda manje produktivna od privreda drugih zemalja, tako su i naše plate niže. Ne možete da imate visoke plate bez privrede koja te visoke plate prvo mora da zaradi“, pojasnio je on.

Potrošačke cene su, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u januaru 2022. godine, u odnosu na isti mesec lane, najviše porasle u oblasti hrane i bezalkoholnih pića.

Najveći rast beleži povrće, za 26,4 odsto. Slede ulja i masti koji su poskupeli za 21,4 odsto, potom kafa, čaj i kakao za 17,3 odsto, i meso za 16,1 odsto. Cena ribe je za 12 meseci uvećana za 6,2 odsto, dok su sokovi i bezalkoholna pića skuplja sa svega 2,9 odsto.

Hrana nije jedina koja beleži dvocifreni procenat poskupljenja. Medju robom koja je najviše poskupela je gorivo. Korišćenje i održavanje vozila je poskupelo za 17,3 odsto, dok su goriva i maziva za vozila poskupela za čak 21,3 procenta.

U izveštaju RZS ne postoji doslovce nijedna stavka koja od januara 2021. do januara 2022. nije poskupela. Najmanji porast cene beleže, na primer, odevni predmeti – za 3,8 odsto, potom materijal za odeću (1,7 odsto), usluge za održavanje i popravljanje stanova (2,8 odsto), veći alat i oprema za kuću i vrt (jedan odsto).

Prevoz putnika drumom poskupeo je za 0,9 odsto, telefonska oprema za 0,7 odsto, osiguranje transportnih vozila 0,1 odsto, a cena je ostala ista samo za prevoz avionom, osiguranje stana i daljinsko grejanje.

„U skladu sa karakteristikama naše lične i porodične potrošnje, inflacija nas je drugačije pogodila. Skupo gorivo srazmerno je više pogodilo one koji redovno voze auto u odnosu na one koji koriste gradski prevoz. Imajući u vidu da oni sa manjim primanjima moraju veći deo svojih prihoda da potroše pre svega na hranu, jasno je da je inflacija njih mnogo teže pogodile od onih sa natprosečnim zaradama, prvenstveno jer je rast cena hrane bio mnogo viši od prosečne stope inflacije“, kazao je Gajić.

Izvor: Danas