Foto: Politička platforma Solidarnost

Da bi se ostvario bolji položaj žena na tržištu rada moramo se boriti za institucionalne promene, zaključak je tribine Radna prava žena u Srbiji održanoj u organizaciji Političke platforme Solidarnost i koalicije Moramo.

Radni standardi u Srbiji padaju zahvaljujući dejstvu države, usitnjavanju i slabljenju primene Zakona o radu, fleksibilizaciji rada, te kontinuiranom kršenju radnih prava, podsetila je okupljene u uvodu portparolka Političke platforme Solidarnost.

„Statistike pokazuju da se žene teže zapošljavaju, da su izložene diskriminaciji na poslu i prilikom zapošljavanja i da manje zarađuju od svojih muških kolega i kada rade na istim poslovima“, izjavila je Lakić. Fleksibilizacija rada, razaranje institucija brige i konzervativna podela rodnih ulog doprinose tome da žene češće ostaju neaktivne na tržištu rada i preuzimaju na sebe teret brige o porodici.

Učesnice tribine su bile Irena Pejić iz Političke platforme Solidarnost, Biljana Đorđević iz Ne davimo Beograd (NDB), Melanija Lojpur, sindikalna aktivistkinja i članica Političke platforme Solidarnost i Sarita Bradaš iz Centra za dostojanstven rad (CDR), a razgovor je moderatorirala Aleksandra Lakić, portparolka Političke platforme Solidarnost. Tribina je održana u prostoru „Miljenko Dereta“ u Beogradu.

„Ako je radna uloga jedna od najvažnijih uloga u životu, onda vi imate osujećenje ostvarenja“, izjavila je Sarita Bradaš ukazujući na rodne razlike u stopama zaposlenosti, stopama zaposlenosti u ranjivim oblicima zaposlenja i platnom jazu između muškaraca i žena. Ona je podsetila na činjenicu da je ekonomske nezavisnost preduslov ostvarenja svih drugih prava, uključujući pravo na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, ali i psihičku stabilnost i samopoštovanje.

Biljana Đorđević se osvrnula na to da nedostatak ekonomske nezavisnosti i preopterećenost žena staranjem o porodici osujećuje njihovu političku participaciju, sprečavajući ih istovremeno da se u politici bore za svoja specifična prava i potrebe.

„Bilo zbog toga što rade više poslova da bi preživele, bilo zbog toga što prevashodno brinu o porodici i deci, žene imaju manje slobodnog vremena, ukljućujući vreme za bavljenje politikom“, izjavila je Đorđević.

Ona je ukazala na paradoksalnu situaciju u kojoj žene nemaju mogućnost da učestvuju u politici kada za to nemaju vremena, dok ih nedostatak prava upravo tera da se u nju uključe da bi se borile za sebe. Đorđević je takođe kritikovala nedostatak razumevanja i adekvatnog vrednovanja ženskog doprinosa u političkim pokretima, ukazujući na to da su promene u ovom domenu neophodne za pravu transformaciju politike uopše.

„Samo ekonomski nezavisna žena može da se bori za sebe i da ispuni svoje pune potencijale“, ocenila je Irena Pejić, ukazujući na dugogodišnje iskustvo članica i članova Solidarnosti u bavljenju sferom rada. Ona je iznela da postoji velika neravnoteža između postojećih propisa i njihove primene, složivši se sa prethodno iznetim ocenama da se žene na tržištu susreću sa velikim preprekama koje ih guraju u neaktivnost. Kako Pejić smatra, neophodno je prepoznati težinu i odgovornost trenutka, istupiti na političku scenu i zalagati se za promene, naročito imajući u vidu da će naredni saziv skupštine verovatno donositi budući Zakon o radu.

„Ako ne budemo bili dovoljno spremni da se uhvatimo u koštac sa zadatkom da utičemo na odluke, naći ćemo se u situaciji da se donese još katastrofalniji Zakon o radu“, izjavila je Pejić, konstatujući da su najveći gubitnici loše legislative i njene loše primene upravo najugroženije društvene grupe, uključujući žene.

Melanija Lojpur, se saglasila sa negativnim ocenama postojećeg Zakon o radu, koji kao radnike prepoznaje samo zaposlene. Po njenim rečima, sindikat je pokušao da u pregovorima sa državom utiče na to da se usvoje druge definicije, ali se to nije ostvarilo, zbog čega je van dometa sindikata ostao veliki broj grupa kojima bi sindikati trebalo da ukažu pomoć i solidarnost. Lojpur se saglasila sa ocenom da je neophodno boriti se za prava žena i drugih ugroženih grupa u javnoj i političkoj sferi.

„Manevarsko polje delovanja sindikata je suženo, ali to ne znači da u saradnji sa različitim stručnjacima, stručnjakinjama, udruženjima i nevladinim organizacijama ne možemo raditi na tome da targetiramo goruće probleme“, zaključila je Lojpur.

Izvor: Mašina.rs