Foto: CEMA - Luka K.

Kada bi svako od nas, bar jednom, širom otvorenih očiju pogledao u retrovizor šta bi video iza sebe? O tome piše Danka Šušić.

Gledaš na sat rešen da se čuješ sa tvojima preko okeana. Ne ide ti u glavu da je tamo u tom trenutku noć. Znaš li razliku između noći i mraka? Misliš – isto je. E pa nije. Dan se približi kraju, padne suton pa se smrkne i nakon nekoliko sati svane. A mrak? Mrak traje. Svetlo je u tebi, ali ti to ili ne znaš ili ne smeš da znaš. I ono što si znao zaboravio si, mrak te potpuno osvojio.

Tuga do neba!

Ispod tog naslova je sumanuti tekst da je nekoj estradnoj “zvezdi” u parku nestao pas. Koliko si zgranut pošao bi da ga tražiš. Tu počinje tvoj mrak. U tom mraku tapkaš živeći od minimalca. Školuješ decu, drhtiš da li će knjige od istog izdavača moći da se koriste i naredne godine. Na ekskurziju jedva možeš da pošalješ jedno dete, drugo plače. Zato ne šalješ ni jedno.

U prodavnici, kilograme pretvaraš u grame, litre u decilitre. Razrogačio si oči da bolje vidiš koliko su od prošlog meseca cene osnovnih potrepština otišle u vasionu. Trpaš u korpu ugljene hidrate, uglavnom testenine, samo da budeš kako tako sit jer stomak nema prozor. Neće se videti da si žurno prošao pored vitrine sa mesom, pored voća, pored slatkiša. “Ne okreći se, sine”.  Ali, brojiš zadnje kovanice da kupiš novine u kojima ćeš čitati koliko je tvoj život divan. Između dva teksta o toj divoti smišljeno je ubačena reklama turističke agencije koja te ubeđuje da si već na moru, a da to ne shvataš. Natukao si ružičaste naočari kroz koje se ne vidi tvoja istina.

Javnost u šoku!

Taj i taj viđen sa tom i tom u restoranu! Ona pila čaj, on sok od sveže ceđene narandže!  Kad su krenuli račun već platio obožavalac. To je tako dirljivo.

Znaš li ti šta je narandža? Znaš. Ali samo to…

Strašno!

Baba poznate pevaljke uganula nogu! Pevaljka u suzama! Srbija pati! Na društvenim mrežama podrška pevaljki! 

Ti isto grcaš jer te naslov slomio skroz. Kolko si se potres’o zaboravio si da obnoviš članarinu u Crvenom krstu i da se, zlu ne trebalo, prijaviš u Narodnu kuhinju. Zaboravio si da podigneš paket humanitarne pomoći gde su brašno, so, skamenjeni šećer u kocke, zgrudvani deterdžent za pranje veša, šampon za garantovanu perut i pozeleneli mesni narezak.

Ekskluzivno!

Dete istaknute estradne umetnice pohađa privatnu školu! Tekst te tera da zapamtiš ime učitelja.

A znaš li šta je NURDOR? Znaš li šta je očajnički krik nesrećnih: pošaljite sms na 3030. Ne znaš.

Fascinantno!

Prošetala novog dečka, novu frizuru i tašnu od 4500 eura!

Ti presrećan dok te grebe iskrzani okovratnik zimske jakne koju nosiš deset godina. Cipele ti propuštaju, noge ti mokre, palac ti pomodreo, viri iz pocepane čarape. Al dobio si povećanje penzije od 5,5%. Na tvoju crkavicu od 16000 to nije ni jedna crvena. Onaj što prima 60000 dobiće 3300, a onaj sa sto hiljada celih 5500. O njima se piše, njihove se penzije uzimaju kao reper, tvoja se ne pominje.

Zaslepile te vanredne uplate od par desetina eura koje fizički nisi ni video, nisi ih osetio među prstima, samo si ih prebacio sa računa na račun i nisi ni imao dovoljno. Tvoja himna počinje rečima: "Kupi me sa dve, tri laži..."

Pročitao si ko se sve uselio u stanove na vodi, jel da? Pa živiš i ti na vodi jer kad padne kiša moraš da plivaš ili veslaš do kuće. Voda nešto nosi kao u Zilahijevom romanu. Tebi u avliju stiže gomila smeća za koje si lično odgovoran jer si bacao gde si stigao. U elementarnoj nepogodi ostaješ bez pijaće vode i bez struje. Kvari ti se u zamrzivaču ono malo hrane što si ostavio. Ali, čim poprave električnu mrežu sedaš u ribarskim čizmama na jedinu sačuvanu stolicu i gledaš paparaco lov. Živ nisi dok ne saznaś ko gde večera, ko se gde prezuva, ko izlazi na ulicu bez šminke, ko za voźnju po gradu koristi običan automobil a onim ručno izrađenim odlazi na fensi mesta.

Jesi li ti tamo? Nisi.

Ti si ispred pošte, banke, opštine na razdaljini od dva metra sa maskom koja te guši. Ti si napolju pred kontejnerima gde na mrazu satima čekaš testiranje na Sars Cov - 19. Pojede se što ne gledaš Farmu i Parove, propuštaš prepametne diskusije nultih inteligencija.

Ti si u apoteci, uzimaš dva vitamina jer za treći nemaš para. Ti si pred šalterom za obradu kredita. "Ko źivi na kredit, umire na rate."

Ti si poranio da stigneš u pekaru dok se nije rasprodao jeftiniji hleb ili, ako imaš sreće, da uzmeš jučerašnji koji je besplatan. Ti si zaslepljen tuđom pobedom i ne vidiš sopstveni poraz.

Ali, ne brini, kralju! Biće jednom vest i o tebi:

Neverica! Dugogodišnji dobrovoljni pristanak na ispiranje mozga!!!

I znaš šta? Takav, savršen si za dalje.

Zapravo, savršen si za: nastaviće se...

Izvor: Cemaforum.rs