Iz budžeta za medije u 2021. godini 14 miliona evra

U 2021. godini 134 lokalne samouprave finansirale su javni interes u medijima sa 1.346.118.860 dinara, odnosno 11,5 miliona evra. Od 171 lokalne samouprave njih 37 u budžetu nisu izdvojili ni dinar za ovu namenu, a od 134 koje su sufinansirale medije, ni jedna nije poštovala preporuku novinarskih udruženja o visini sredstava za ove namene.

U Srbiji su 2021. godine 134 lokalne samouprave (gradovi, opštine i gradske opštine) sredstvima građana u iznosu od 1.346.118.860 dinara, finansirale preko 2.000 projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, govore podaci istraživanja koje je uradio Vranje lobi. Za one koji se u računicama bolje snalaze sa valutom EU, to je 11.456.330 evra.

Ako tome dodamo 311.000.000 dinara, kojima je Ministarstvo kulture i informisanja sufinansiralo projekte štampanih i elektronskih medija, dolazimo do podatka da je iz budžeta lokalnih samouprava i Republike Srbije, u godini koju smo ispratili, utrošeno 1.657.118.680 dinara, odnosno 14.103.138 evra.

Malo ili mnogo, zavisi od ugla gledanja i boje posmatrača.

To je ono što se zna, mada nam je poznato da se u ovoj zemlji ništa ne zna. I baš zbog toga za nekoliko televizija sa nacionalnom frekvencijom i nekoliko tabloida bliskih Srpskoj naprednoj stranci, 2021. bila je godina finansijske renesanse.

„Kao i mnogim drugim slučajavima u Srbiji, zemlji u kojoj ne postoji ni V od vladavine prava, dobro zakonsko rešenje u praksi se pretvorilo u svoju suprotnost: umesto da finansira zakonom utvrđen javni interes, država je projektno sufinansiranje iskoristila za svojevrsni, kako će reći pojedini medijski analitičari, udruženi zločinački poduhvat“, kaže novinar Nedim Sejdinović, nekadašnji predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine.

Dakle, kako su budžetska sredstva „deljena“, to je neka druga priča, koja skoro da nema kraja. Izvesno je samo da su mediji, čiji su osnivači ili simpatizeri članovi vladajuće nomenklature, od 2015. kada je počeo ovaj sistem finansiranja, istinski vaskrsli.

GLUVI NA PREPORUKU

Da podvučemo liniju: u 2021. godini, konkurse su raspisale 134 lokalne samouprave, a čak 17 opština i 20 gradskih opština, oglušile su se o zakonsku obavezu da finansiraju javni interes u medijima.

Inače, finansiranje javnog interesa u medijima reguliše krovni zakon u ovoj oblasti – Zakon o javnom informisanju i medijima, poglavlje III, članovi od 17. do 28 (Sl. glasnik rs, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016) i Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja iz 2016. godine. Tome je prethodio izlazak države iz vlasništva u medijima, medijske reforme i nova Medijska strategija iz 2020.

Čak je i stručna javnost očekivala da će Medijskoj strategiji, koja je posle desetak godina napokon usvojena u januaru 2020. da ispravi ovu i druge nepravde. Sudeći po ukupnoj društvenoj klimi do 2021. godine, u njenoj primeni će izostati podrška ključnih aktera.

Jednostavno, izostala je politička volja ne samo lokalnih aktera, pa nam se zato i dogodio da su, u 2021. godini, u budžetima lokalnih samouprava, mediji uglavnom tretirani kao „trinaesto prase“.

U prilog tome ide podatak da su sve lokalne samouprave izdvojile manje od dva odsto od planiranog budžeta, na čemu od 2015. godine i početka primene ovog modela sufinansiranja, insistiraju novinarska udruženja, pre svih NUNS, UNS, Lokal press, NDNV i ANEM.

Ceo tekst možete pročitati na portalu: DANAS.