Foto: CEMA - Luka K.

Od dolaska Srpske napredne stranke na 2012. godine Srbija se suočava sa neprestanom predizbornom kampanjom, budući da su periodu od osam godina građani čak pet puta izlazili na, što redovne, što vanredne parlamentarne izbore, a da ih u aprilu očekuju vanredni predsednički i izbori za narodne poslanike Skupštine Srbije. Tokom svih ovih izbornih procesa, ako se zanemare izbori 2012, godine održani četiri godine pošto je grupa bivših funkcionera Srpske radikalne stranke na čelu sa Tomislavom Nikolićem i Aleksandrom Vučićem okrenula leđa Vojislavu Šešelju, mada se kako vreme prolazi sve više čini da je to bio manevarski potez a ne ozbiljan raskol unutar SRS, naprednjaci su u kampanju „upregli”  bukvalno sve društvene resurse. Više se i ne trudeći da to prikriju.

Urušavanje svih pravila

Zahvaljujući, nadprosečnoj podršci koju su dobili od građana Srbije, mada neki tvrde i brojnim izbornim mahinacijama, Aleksandar Vučić i SNS su sebi obezbedili lagodnost da im osim nejake opozicije i dela marginalizovanih slobodnih medija više niko i ne postavlja pitanja koja se odnose na trošenje društvenih, neki bi rekli državnih, resursa na predizborne kampanje i jačanje partijske infrastrukture. Sve ovo skupa, kako tvrde mnogi politički i ekonomski analitičari, uz neprestano zaduživanje države preti da u jednom trenutku ne samo uruši srpsku ekonomiju, već i Srbiju dovede u svojevrsno stanje dudužničkog ropstva.

– Vanredni izbori su samo jedna slika aktuelnog stanja u Srbiji u kome se sa najviših nivoa vlasti kritičke reči proglašavaju za izraze neprijateljstva prema naciji, drugačije mišljenje proglašava skoro pa za izdaju, a politički protivnici i neistomišljenici uporno svode na marginu. Za premijera Aleksandra Vučića vanredni izbori znače konstantno dokazivanje da ima podršku građana, mogućnost da svima skreše „pobedite me ako možete“, držanje u konstantnoj neizvesnosti koalicionih partnera… Za samu državu neprestani vanredni izbori znače nešto sasvim drugo.To znači konstantnu nestabilnost, nemogućnost da se izgrade institucije, nemogućnost da institucije rade svoj posao, to znači urušavanje svih pravila koja su ionako u značajnoj meri urušena, i to na kraju krajeva znači jednu veliku neizvesnost, arbitrernost i povećava nadmoć izvršne vlasti, odnosno Aleksandsandra Vučića. Dakle, jedno konstantno v.d. stanje koje je loše za ekonomiju, društvo, institucije i bez ikakve dileme loše za samu demokratiju – upozorio je u vreme dok se Vučić nalazio na funkciji premijera Dušan Spasojević, profesor Fakulteta političkih nauka.

Ima se može se

Budući da su od 2012. godine kada je SNS došla na vlast vanredni parlamentarni izbori održani i 2014. i 2016. i 2017. predstojeći aprilski bi bili četvrti u veoma kratkom vremenskom periodu. Odnosno posmatrajući sa ove tačke gledišta proizilazi da se Srbija nalazi u svojevrsnom stanju stalne predizborne kampanje.

Osim što neprestana predizborna kampanja inicira i stalnu političku napetost ona zahteva i ogromna sredstva, koja su, osim za vladajuću koaliciju, preciznije SNS, koja sve finasijske poluge čvrsto drži u svojim rukama, za oponente vlasti nezamisliva. Najslikovitija ilustracija ovakve tvrdnje svakako je podatak da je SNS u tri kampanje ( 2014. 2016. i 2017. godine), kako je svojevremeno preneo list Danas, potrošila ni manje ni više nego 3,5 milijardi od čega 2,5 milijardi dinara samo za oglašavanje.

– Tri kampanje Srpske napredne stranke (SNS) za parlamentarne izbore i jedna predsednička kampanja Aleksandra Vučića koštale su ukupno 3.193.790.511 dinara, dok su svi ostali učesnici na izborima nakon 2012. godine zajedno potrošili 3.045.678.436 dinara. Prema izveštajima dostupnim na internet stranici Agencije za sprečavanje korupcije, naprednjaci su samo za oglašavanje u medijima tokom četiri izborne kampanje platili 2.540.985.543 dinara, čime su za skoro 585 miliona dinara premašili zbirni trošak ostalih izbornih aktera. Rashodi Srpske napredne stranke u kampanji za parlamentarne izbore 2014. godine, prve od dolaska naprednjaka na vlast, dostigli su skoro milijardu dinara, što je za oko 150 miliona dinara manje nego što su u toj kampanji potrošili svi ostali izborni takmaci zajedno. Samo na troškove oglašavanja SNS je potrošio 72 odsto ukupne sume, odnosno 678.285.210 dinara – skoro 12 puta više od opozicione koalicije okupljene oko Demokratske stranke – naveo je Nikola Kojić.

Nije zakon Sveto pismo

Korišćenje javnih resursa u političkim i predizbornim kampanjama regulisano je u Srbiji zakonskim propisima i to Zakonom o izboru narodnih poslanika, Zakonom o sprečavanju korupcije i Zakonom o finansiranju političkih stranaka.

Zakonom o finansiranju političkih aktivnosti zabranjeno je korišćenje javnih resursa za finansiranje predizborne kampanje i redovnog rada političkih stranaka.

Političkim subjektima je zabranjeno da u toku izborne kampanje, izuzev javnih usluga i dobara dodeljenih u skladu sa zakonom, koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.

Istraživanje BIRN-a iz 2017. godine, pokazalo je šemu koju je Srpska napredna stranka razvila da bi – protivno Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti – kroz podmetnute donatore prikrila pravi izvor novca kojim su finansirane izborne kampanje ove stranke i njenog kandidata za predsednika Srbije.

Nekoliko donatora (fizičkih lica) tvrdilo je da su tokom izbora pomogli Srpskoj naprednoj stranci da sakrije poreklo novca, tako što su novac dobijen od SNS-a uplaćivali stranci pod svojim imenom. Po istovetnoj šemi ova stranka radila je i u izbornoj kampanji 2014. godine, pa je tada Agencija za borbu protiv korupcije prijavila ovu stranku Višem javnom tužilaštvu, ali sankcija nije bilo.

Šema koju je BIRN razotkrio imala je sledeći scenario: aktivisti stranke su pozivani da dođu u stranačke prostorije, tu su dobijali koverte sa jednakim novčanim iznosima od 40.000 dinara i instrukcijama da taj novac na šalteru banke uplate kao svoju novčanu donaciju stranci za predizbornu kampanju kandidata SNS-a za predsednika Srbije, a da uplatnicu overenu u banci donesu nazad u stranku kao dokaz o obavljenoj uplati.

Budući da se tokom nepune dve godine, koliko je prošlo od prethodnih izbora, gotovo ništa nije promenilo, kada je reč o korišćenju javnih resursa u stranačke i predizborne svrhe, redakcija Čačanskih novina je kao deo Inicijative Zajednički glas Za slobodu medija, a koji je finasijski podržala Evropska zadužbina za demokratiju, pokrenula serijal tekstova koji će se tokom i posle predizborne kampanje baviti upravo ovom temom korišćenja javnih resursa u političkim i predizbornim kampanjama.

Izvor: Čačanske novine

Autor: Aleksandar Arsenijević