Foto: Pixabay / Dragana

Četiri od pet predizbornih opozicionih koalicija poziva građane da izađu na referendum i da zaokruže NE.

Građanke i građani će 16. januara na referendumu prihvatiti ili odbiti promenu Ustava. Referendumsko pitanje glasi „da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava?“ dok su mogući odgovori „da“ i „ne“.

Svega nekoliko dana pre referenduma ostaje upitno koliko su građani informisani o održavanju referenduma, odnosno o predmetu o kojem bi trebalo u nedelju da se izjasne.

Vlast do skora se nije trudila da informiše javnost o referendumu, a stavovi opozicionih partija su se iskristalisale tek poslednjih nedelja. Međutim, nedostatak informisanosti i debate o referendumu ne umanjuje njegov značaj budući da se izmene odnose na pravosuđe, odnosno na jednu od suštinskih institucija države.

Prema Političkoj platformi Solidarnost najveći deo građana i građanki Srbije ne zna da se u nedelju održava referendum, odnosno šta se tačno menja u najvišem pravnom aktu države. Iz te organizacije ističu da je „amandmane za promenu Ustava u delu koji se tiče pravosuđa usvojila skupština bez opozicije, bez široke javne debate.“

„Promene koje će doneti eventualno usvajanje predloženih amandmana biće samo kozmetičke, a naše pravosuđe i dalje će ostati neefikasno, u službi privilegovanih slojeva društva, na čelu sa partijskom vrhuškom na vlasti“, poručuju iz Solidarnosti.

Zašto vlast nije pravoremeno i adekvatno informisala javnost o referendumu o promeni Ustava? Odgovor na to pitanje ponudila je na Peščaniku pravnica Sofija Mandić, argumentujući da niska izlaznost povećava šansu da se referendum završi odlukom koju preferira koalcija na vlasti:

„Kako je za uspešnost referenduma potrebno da ZA promenu Ustava glasa većina izašlih birača, referendum ispod medijskog i biračkog radara ne predstavlja realan rizik za vladajuću garnituru. Situacija je 2006. bila potpuno drugačija – bojkot referenduma većeg broja birača je značio i njegovu moguću neuspešnost. Danas, pomalo apsurdno, referendumska ustavna odluka lakše prolazi što je više pasivnosti i nečinjenja mogućih aktera. Jedini rizik od uspešnosti predstavlja mobilizacija suprotnog tabora, tabora NE (ili protiv).“

Šta kažu opozicione koalicije?

Za razliku od referenduma o promeni Ustava, prošle godine se dosta govorilo o izborima koji nas čekaju u aprilu. Do kraja 2021. među opozicionim partijama sklopljene su pet koalacija. Uprkos političkim razlikama, većina se slaže da građani treba da izađu na referendum i da glasaju protiv promene Ustava.

Zeleno leva koalicija koju čine Pokret Ne davimo beograd, Otvorena građanska platforma „Akcija“ i Ekološki ustanak, zalaže se za izlazak na referendum i da se glasa protiv promene Ustava.

Članice koalicije smatraju da se izmena ustava odvija u nedemokratskom ambijentu bez adekvatnog informisanja i rasprave, te da predložene izmene ustava ne bi obezbedile nezavisnost pravosuđa.

Kako za Vreme piše Biljana Đorđević iz Pokreta Ne davimo Beograd, izmeštanje izbora sudija i tužilaca iz Skupštine u Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, što predviđaju amandmani za promenu Ustava, predstavljalo bi nastavak političkog disciplinovanja pravosuđa, samo drugačijim metodama.

S druge strane, koalicija čiji su stožer Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka i Narodna stranka, ne podržava izlazak na referendum. Iako se izjave stranačkih lidera donekle razlikuju, čini se da je argument ove koalicije za ne izlazak na referendum nedostatak demokratičnosti. Kako izveštava Vreme, iz SSP su poručili da ta stranka ne priznaje legitimitet skupštine koju vodi jedna partija, posebno kada je u pitanju donošenje važne odluke kakva je promena Ustava.

Kako je to stručna javnost komentarisala, stav koalicije moglo bi da se tumači i kao kontradiktoran budući da će ona izaći na aprilske izbore koje raspisuje predsednik iste Narodne skupštine čiji legitimitet u slučaju referenduma ne priznaje.

Na izlazak na referendum i glasanje protiv izmene Ustava pozivaju i tri koalicije koje čine partije sa različitih delova desne strane političkog spektra. U pitanju su koalicija Pokreta Dosta je bilo – Suverenisti i stranke Zdrava Srbija; koalicija NADA koju čine Demokratska stranka Srbije, Pokret za obnovu kraljevine i još 25 udruženja; i patriotski i antiglobalistički blok koju čine Dveri i sedam manjih udruženja i partija.

Autor: Mašina.rs