Foto: Pixabay

Iako politički lideri u Srbiji kapital koji dolazi iz Kine često predstavljaju kao investicije, koje su proizvod dobre saradnje dve zemlje, najveći deo novca dolazi preko kredita, koje će Srbija morati da vraća narednu deceniju ili dve. Prema istraživanju Evropskog centra za azijske studije, reč je o zaduženju od oko osam milijardi dolara, dok su investicije oko tri milijarde.

Na osnovu javno dostupnih podataka i izjava zvaničnika od 2009. do 2020. godine Srbija je sa Kinom potpisala ugovore o infrastrukturnim projektima, koji dostižu visinu od oko 7,5 milijardi evra, objašnjava Stefan Vladisavljev, jedan od istraživača.

„Što faktički znači da ćemo, što već isplaćujemo, što u budućnosti u narednom periodu, vi ste pomenuli taj period od 20-25 godina, zavisi od ugovora do ugovora, Kinezima, zapravo kineskim firmama isplatiti nešto više od osam milijardi dolara“, objašnjava Stefan Vladislavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.

Dragana Mitrović, profesorka na Fakultetu političkih nauka, smatra da je dobro da dolaze kineske investicije, ali ne one koje se slivaju u prljave industrije.

„Već bi bilo dobro pošto je Kina globalni lider u primeni obnovljive energije, instalacije obnovljive energije, ali takođe lider u tehnologijama obnovljive energije bilo bi dobro da ovde vidimo veće investicije, ne samo kupovanja od Kine, već zajednička istraživanja i prenos tehnologije. Otvaranje takvih pogona zelenih industrijskih zona koje niču širom Kine“, rekla je Mitrović.

Ona objašnjava da treba voditi računa o kvalitetu ekonomskog ambijenta, ali ukazuje da je negativna stvar to što su kineski krediti najčešće vezani za projekte u energo i saobraćajnoj infrastrukturi, koje u Srbiji sprovode kineske firme sa kineskom radnom snagom, tehnologijom i repro materijalom.

„Koji se, pak, sprovode na osnovu političkih dogovora na najvišem nivou bez konkurencije, kada je u pitanju možda neka druga ponuda koja bi bila povoljnija, bez dovoljne ili uz odsustvo transparentnosti i uvida javnosti, lokalnih zajednica stručnjaka. Takvi procesi daju prostor za širenje koruptivne prakse“, smatra Dragana Mitrović.

„Ono na šta se često ukazuje jeste da je recimo za jedan kilometar autoputa cena za pojedine ugovore u Srbiji mnogo viša nego za određene projekte koji se, na primer, implementiraju u Norveškoj. A radi se o sličnim terenima, ne radi se o tome ovde je ravnica, ovde je planina, dakle vrlo sličnim projektima na šta su ukazivali različiti eksperti“, dodaje Stefan Vladislavljev.

Pitanje je, kaže, i da li će kineski kapital biti zalog za budućnost kada je reč i političkim odlukama koje mogu biti donošene pod uticajem Pekinga.

Izvor: N1