Foto: N1

Veliki broj tužbi koji stiže na adresu Mreže za istraživanje kriminala i korupcije – KRIK budi sumnju da su u pitanju SLAPP, tužbe čija je svrha da se spreči delanje organizacija i ljudi koji rade u javnom interesu.

Predstavnici vlasti i njima bliski biznismeni podneli su brojne tužbe protiv redakcije KRIK-a proteklih meseci. Urednik portala koji je posvećen istraživanju kriminala i korupcije, Stevan Dojčinović iskazao je sumnju da su u pitanju SLAPP tužbe.

SLAPP (Strategic Lawsuit Against Public Participation) su tužbe koje se podnose sa ciljem da se ućutkaju mediji, istražvači i uzbunjivači čiji rad razotkriva dela korporacija, političara i drugih moćnih strana koja su nezakonita ili na drugi način štete javnom interesu.

Ukupna vrednost 10 postupaka koji se trenutno vode protiv redakcije, urednika i novinara je 90 miliona dinara – što je, prema pisanju KRIK-a, tri puta više od godišnjeg budžeta tog medija. Lica koja su podnela tužbe protiv urednika i drugih članova i članica redakcije KRIK-a povezani su sa vlastima:

„Tužbe su lančano stigle, a tokom prethodnog meseca KRIK je tužen čak jednom nedeljno. Većinu onih koji su tužili KRIK spajaju veze sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem ili sa ljudima iz njegovog okruženja – što ukazuje da cilj tužbi nije zadovoljenje pravde, već gušenje medija“, piše Bojana Jovanović za KRIK.

U prilog pretpostavci da su u pitanju tužbe kojima se želi kočiti ili sprečiti dalji rad ovog medija govori i način na koji su tužbe podnete. Kako piše KRIK „[u] većini slučajeva, oni koji su tužili KRIK nisu poslali nikakvo upozorenje da pripremaju tužbu, nisu tražili demanti, niti se javili redakciji sa zahtevom za ispravku teksta. Uglavnom nisu želeli da pričaju sa novinarima ni pre objavljivanja priče, odbijali su da nam daju komentar i spuštali slušalicu.“

Među onima koji su tužili KRIK su Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije; Bogoljub Karić koji se godinama nalazio na poternici zbog istrage o finansijskim malverzacijama, a u Srbiju se vratio krajem 2016. nakon što se Aleksandar Vučić učvrstio na vlasti, a istraga protiv Karića obustavljena; Predrag Koluvija, optužen da je šef grupe koji je proizvela više od tonu i po marihuane; Nikola Petrović, bivši direktor državne firme „Elektromreža Srbije” i kum predsednika Srbije; Stanko Subotić, biznismen čija je presuda od šest godina zatvora oborena nakon što je SNS došao na vlast; Međunarodna rudarska grupacija „Mineco“ čije je osnivač na međunarodnoj poternici pošto je u Rumuniji osuđen zbog podmićivanja sudije, a trojica bivših direktora u Srbiji optuženi su i za finansijske malverzacije; kao i pro-režimski tabloid „Kurir“.

SLAPP tužbe, kako piše Cenzolovka, najpre su uočene, objašnjen i na nivou saveznih država zakonski regulisan u Sjedinjenim Američkim Državama. Osim SAD, ovakve tužbe prepoznate su u Kanadi i Australiji.

Protiv SLAPP-a se vodi borba u više zemalja širom sveta. Koalicija protiv SLAPP-a u Evropi (Coalition against SLAPPs in Europe – CASE) zalaže se da institucije Evropske unije preduzmu mere protiv SLAPP-a.

Ovim povodom podsećamo da su tokom 2021. godine u Srbiji predložene izmene Zakona o parničnom postupku, koje bi, da su bile usvojene, olakšale podnošenje SLAPP tužbi protiv lica koje rade u javnom interesu. Naime, predlozima izmene ZPP predviđalo se da će se smatrati da je povučen podnesak (dakle tužba, odgovor na tužbu, pravni lek) za koji nije plaćena sudska taksa u roku propisanom zakonom kojim se uređuju sudske takse. Kako je tada za Mašinu pisala Milijana Trifković, iz toga bi proizlazilo da „mogućnost medija i aktivista da učestvuju u postupcima koji se protiv njih pokreću (zbog njihovog delovanja u javnom interesu), može zavisiti od mogućnosti da u kratkom roku plate veoma visoke takse.“

Izmena zakona koje bi olakšale moćnicima da utuže medije i aktiviste koji delaju u javnom interesu – za sada – nema, međutim nema ni efikasne pravne zaštite protiv takvih tužbi.

Izvor: Mašina.rs