Istraživanje: Svaka peta devojčica prijavljuje da je doživela neki oblik seksualnog nasilja

Img Foto: Mame su zakon

Na ukupnom uzorku ispitanih devojčica svaka peta prijavljuje da je doživela neki oblik seksualnog nasilja, pokazuje istraživanje „Prepoznaj nasilje, reci ne“, koje je imalo za cilj da ispita informisanost devojčica uzrasta od 13 do 19 godina o seksualnom nasilju, a koje su tokom druge polovine juna ove godine sprovela udruženja Mame su zakon i Putevi edukacije.

Prema rezultatima istraživanja, na ukupnom uzorku ispitanih devojčica svaka peta prijavljuje da je doživela neki oblik seksualnog nasilja. Taj broj se na uzrastu od 15 do 18 godina povećava i u tom uzrastu svaka treća devojčica prijavljuje da je doživela seksualno nasilje, dok se kod ispitanica sa 19 godina učestalost doživljenog seksualnog nasilja povećava na procenat od čak 54,17 odsto, što je u proseku svaka druga devojka.

Tri puta više ispitanica iz gradske sredine je prijavilo da je doživelo neki oblik seksualnog nasilja u odnosu na ispitanice iz seoskih sredina, bez obzira na uzrast.

Takođe, dva puta više ispitanica iz grada lično poznaje ženu ili devojku koja je doživela neki oblik seksualnog nasilja. Unakrsnom analizom podataka dolazimo do zaključka da je seksualno nasilje mnogo prisutnije u gradskim sredinama u poređenju sa seoskim sredinama, a slični podaci dobijeni su i OEBS-ovim istraživanjem iz 2019. godine, navode iz udruženja Mame su zakon.

Kada je traženo od ispitanica da prepoznaju koja sve ponašanja bi označile kao seksualno nasilje, ispitanice su mnogo češće birale odgovore koji podrazumevaju neprikladni i neželjeni fizički kontakt u odnosu na odgovore koji podrazumevaju verbalno nasilje. To, kako udruženje Mame su zakon ističe, ukazuje na potrebu da se radi na informisanju devojaka kako bi bile u stanju da prepoznaju i oblike seksualnog nasilja koja se ne odnose isključivo na neželjeni fizički kontakt.

Po informacijama koje su dostupne devojčicama, 89,3 odsto njih smatra da se seksualno nasilje nad ženama i devojčicama javlja svakodnevno ili često. Ovaj podatak ukazuje na postojanje svesti kod ispitanica o prisutnosti seksualnog nasilja.

Po mišljenju 69,6 odsto ispitanica seksualno nasilje se dešava u kontaktu sa nepoznatim ljudima. Po istraživanju koje je objavio OEBS 2019. podaci su upravo suprotni, većina žena koje su preživele seksualno nasilje identifikuju počinioce kao nekoga koga poznaju.

Na pitanje koji oblik nasilja su doživele ispitanice su imale mogućnost višestrukog izbora. Vidljivo je da je najveći broj ispitanica koje su označile da su doživele neki oblik nasilja, izabralo više odgovora, što ukazuje na to da se razni oblici nasilja javljaju zajedno.

Od ukupnog broja ispitanica koje su prijavile neki oblik nasilja njih 207, analizom pojedinačnih odgovora dobjeni su sledeći podaci: 69,56 odsto ispitanica se izjasnilo da je doživelo seksualno uznemiravanje, 63,77 odsto ispitanica se izjasnilo da je doživelo psihičko/fizičko nasilje od strane partnera ili drugih osoba, 52,66 odsto ispitanica se izjasnilo da je bilo uhođeno, 15,45 odsto ispitanica se izjasnilo da je doživelo seksualno nasilje od strane partnera ili druge osobe,

Od svih ispitanica koje su se izjasnile da su doživele neki oblik nasilja, najveći procenat (69,56 odsto) je onih koje su doživele seksualno uznemiravanje, alarmantna je i činjenica da se svaka sedma ispitanica koja je doživela nasilje izjasnila da je to bilo seksualno nasilje od strane partnera ili druge osobe, što ukazuje na posebnu ranjivost ove uzrasne grupe kada je ovi oblici nasilja u pitanju.

Upoređujući podatke iz ovog istraživanja i podatke dobijene velikim nacionalnim i globalnim istraživanjima dolazi se do zaključka da mlade devojke počevši od 15 godine života mnogo češće doživljavaju nasilje, sa posebnim akcentom na nasilje koje ima seksualnu konotaciju.

U opciji odgovora otvorenog tipa ispitanice su dale mnoštvo odgovora koji daju dodatne informacije koje se odnose na postojanje raznih formi nasilnog ponašanja u onlajn okruženju, što je u velikoj meri očekivano, s obzirom na veliku prisutnost ove uzrasne grupe na društvenim mrežama i drugim platformama na kojim mogu biti meta nasilnika.

Polovina ispitanica koje su navele da su doživele neki oblik seksualnog nasilja nije potražilo pomoć.

Devojke koje su doživele neki oblik seksualnog nasilja najčešće su se za pomoć obraćale članovima uže ili šire porodice (11,24 odsto), zatim prijateljima (8,4 odsto), školi (4,12 odsto), dok je procenat onih koji su se obratili nadležnim zvaničnim institucijama ispod 3 odsto.

Iz ovoga se može zaključiti, kako sugeriše udruženje Mame su zakon, da stepen poverenja koji mlade devojke imaju u institucije nije veliki i da postoji potreba da se na tome intenzivno radi.

„Ostaje pitanje da li se zvaničnim institucijama nisu obraćale samo iz razloga što nisu bile dovoljno informisane kome tačno treba da se obrate ili je razlog neke druge prirode“, navodi udruženje Mame su zakon.

Dve od pet ispitanica su rekle da nisu potpuno sigurne kome bi se obratile ili da ne znaju kome bi se obratile za pomoć u slučajevima kada bi bile žrtve bilo kog oblika nasilja.

Po stavovima koje su ispitanice obeležile, tri od pet ispitanica smatra da u većini slučajeva seksualno nasilje počini nepoznata osoba, dok dve od pet ispitanica smatra da momak ne može da siluje svoju devojku.

Značajan broj ispitanica (12,8 odsto) se izjasnio da žene dozvoljavaju da im se dogodi intimno partnersko nasilje i, ako zaista to žele, mogu da napuste svoje nasilne partnere, dok 4,6 odsto njih smatra da žrtva često sama izaziva nasilje. Odabir ovih stavova ukazuje na to da su negativni stereotipi o ulozi žene u partnerskim vezama prisutni i kod mladih devojaka.

Prema mišljenju ispitanica (90,82 odsto) postoji velika potreba da se o ovim temama razgovara u školi, što ukazuje na potrebu veće prisutnosti edukacije na temu seksualnog nasilja kroz preventivne radionice namenjene mladim ženama i devojkama koje imaju za cilj edukaciju, osnaživanje i informisanje o prevenciji nasilja.

„Imajući ove zaključke u vidu, planovi udruženja su da se obratimo Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a zatim i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, kao i Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog sa predlogom da se organizuju radni sastanci na kojim bi se diskutovalo o dobijenim rezultatima i predlozima na koji način bi se moglo odgovoriti na očigledne postojeće potrebe. Takođe, zaključke ovog istraživanja i svega što u narednom periodu budemo radili upućivaćemo i medijima koji igraju važnu ulogu u oblikovanju stavova i ponašanja mladih osoba“, objažnjava udruženja Mame su zakon.

Navode da prvi u nizu projekata koje sprovodode nosi naziv „Slušam, čujem, reagujem“, koji udruženja Mame su zakon i Putevi edukacije realizuju uz podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

„U narednom periodu ćemo se u velikoj meri posvetiti tome kako da neposredna okolina žrtve na pravi način sasluša, pomogne i zaštiti žrtvu nasilja i s tim u vezi vas pozivamo da pratite naše aktivnosti“, zaključuju oni.

Autor: Danas

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka na www.cemaforum.rs