Foto: Pixabay

Starije žene u Srbiji su u lošijem položaju u poređenju sa starijim muškarcima, kao i u poređenju sa ženama i muškarcima iz drugih starosnih grupa, proističe iz rezultata istraživanja udruženja Amity i FemPlatz, koji su predstavljeni na današnjoj konferenciji „Za glas starijih žena“.

„Gotovo 20 odsto ispitanica iz ovog istraživanja procenjuje standard svog domaćinstva kao veoma loš ili loš“, rekla je predsednica Udruženja Amity Nadežda Satarić.

Predstavljajući rezultate istraživanja o položaju i učešću starijih žena u političkom i javnom životu u Srbiji, ona je kao indikativno označila to što osam odsto ispitanica nema penziju, a samo dva odsto njih prima državnu novčanu socijalnu pomoć.

Prema njenim rečima, starije žene su zanemarene u društvu, iako daju volonterski doprinos svojoj zajednici, dok javne politike ne odgovaraju na njihove potrebe.

Satarić je ukazala da više od 80 odsto starijih žena obuhvaćenih istraživanjem smatra da društvo ne vodi dovoljno računa o njihovom položaju.

Kako je napomenula, ni doprinos starijih žena i njihova uloga u domaćinstvima nisu dovoljno vidljivi, iako je to veoma važno u pružanju pomoći deci, unucima i praunucima.

Ona je rekla da je 15 odsto starijih žena navelo da radi za novac po ugovoru, bez ugovora ili volonterski.

„Ovo istraživanje je potvrdilo da starije žene u nedovoljnoj meri učestvuju u organizovanim aktivnostima u zajednici i nedovoljno su uključene u donošenje odluka koje utiču na njihove živote“, predočila je Satarić i navela da je 10 odsto ispitanica reklo da su članice neke političke partije.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković misli da je jedan od problema i nedovoljno učešće starijih u donošenju političkih odluka.

Ona je naglasila da „21.vek favorizuje mladost, brzinu, kult fizičkog izgleda“ i ocenila da bi „u političkom životu starije žene mogle da naprave veliku promenu“.

Zamenica šefa Delegacije EU u Srbiji Mateja Norčič Štamcar smatra da su starije žene jedna od najugroženijih grupa u društvu i često se ne smatraju aktivnim članovima.

Norčič Štamcar je istakla da su „stariji ljudi rezervoari našeg kolektivnog znanja, iskustva i mudrosti i da mogu biti važan doprinos svim segmentima života i društva“.

U Evropskoj uniji 20 odsto stanovništva ima više od 65 godina, precizirala je ona i procenila da će ih 2070. godine biti 30 odsto.

Očekuje se da će broj ljudi kojima je potrebna dugotrajna nega biti povećan sa 19, 5 miliona, koliko ih je bilo 2016. godine, na 30,5 miliona u 2050. godini, predvidela je Norčič Štamcar.

Državna sekretarka u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju Milka Milovanović Minić rekla je da trend starenja nacija koji pogađa čitavu Evropu ne zaobilazi ni Srbiju.

„Svaki peti stanovnik je stariji od 65 godina, a tek svaki sedmi je mlađi od 14 godina. Među najstarijim sugrađanima dominiraju žene“, rekla je Milovanović Minić.

Ona je primetila da su žene često izložene diskriminaciji po raznim osnovama, kao i da su žrtve različitih oblika porodičnog nasilja.

Milovanović Minić je naglasila i da su žene i u poznijim godinama najčešći oslonac opstanku i širenju porodice.

Istraživanje je sprovedeno u okviru projekta „Za povećano učestvovanje starijih žena u javnom i političkom životu“ i obuhvatilo je 675 žena koje imaju 65 i više godina, a žive u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Boru i Čačku. Istraživanje je uradila agencija Ipsos u maju i junu 2020. godine.

Izvor: FoNet