Foto: Pixabay

Svedoci smo sve većeg broja lažnih vesti koje ne nastaju kao posledica nepažnje, neprofesionalizma ili nestručnosti novinara, već nastaju namerno, promišljeno i najčešće vrlo organizovano. U pitanju su namerne lažne vesti koje imaju dva osnovna cilja – da se obmanom javnosti obezbedi lična korist i da se lažima ili manipulacijom diskredituju neistomišljenici. Takve lažne vesti često su politički ili nacionalistički obojene, u službi su targetiranja, diskriminacije, degradacije pojedinca ili grupe, odnosno u službi propagande. One su danas zapravo postale jedan od najefikasnijih aduta u borbi protiv političkih, ideoloških ili bilo kojih drugih protivnika.

Kolika je zastupljenost lažnih vesti kod nas pokazuje i najveća međunarodna studija o strateškoj komunikaciji u svetu pod nazivom „Evropski komunikacijski monitoring”. Prema podacima ove studije, Srbija je još 2018. godine bila među prve tri zemlje kada je reč o uticaju koji lažne vesti imaju na javnost i ujedno među poslednje tri kada se posmatra zastupljenost debata o ovoj temi u društvu. U međuvremenu, situacija se nije poboljšala, ali su namerne lažne vesti postale još brojnije i organizovanije.

Istraživanja pokazuju da su najčitanije novine u Srbiji glavni kanali za plasiranje lažnih vesti, dominantno se bave političkim temama, pa stoga ne čudi što najveći broj manipulativnih vesti dolazi upravo iz ove oblasti. Proveri tekstova koji se bave ovom, ali i drugim društveno značajnim temama, poput zdravstva, ekonomije, obrazovanja i religije, mora se posvetiti dodatna pažnja jer upravo oni utiču na formiranje javnog mnjenja, kao i političkih stavova koji mogu biti pretnja po građanska prava, slobodu i demokratke procese.

Novinarka KRIK-a i urednica na projektu „Raskrikavanje” Vesna Radojević smatra da činjenica da su najveći proizvođači lažnih vesti kod nas ujedno i najtiražniji mediji ukazuje na trend nekažnjavanja lažnih vesti od strane publike. Razlog za to pronalazi u odsustvu kritičkog razmišljanja. „S obzirom da smo mi zemlja koja ima problema i sa političkim slobodama, a ne samo medijskim, jasno je da nam kritički način razmišljanja ne ide od ruke. Vladajući režim svoju vlast čuva tako što je „porobio” većinu glavnih medija i malo se može učiniti kada ima medija i novinara koji su spremni da to trpe. To je inače odlika autoritarnih društava – da proglašavaju novinare za strane plaćenike i mrzitelje jer su im zapravo profesionalni novinari, odnosno istina, i najveći neprijatelji. U tom začaranom krugu politika – mediji – građani, naravno da postoje građani koji u to veruju i preuzimaju obrazac ponašanja”, ističe Radojević.

Ona navodi da su najveći krivci za pomenutu situaciju donosioci odluka koji ne samo da nemaju otklon prema takvoj vrsti izveštavanja, već ga svesno i podstiču. „Ono što u Srbiji imamo nisu tabloidi, to su jednostavno obračunski listovi koji služe za potrebe vladajuće partije. Preko njih se šalju poruke, pišu hvalospevi, uništava ugled svih koji misle drugačije. Služe za prljave poslove, ali i za konstantno održavanje straha kod određenog broja građana da smo napadnuti, da moramo da se branimo. Naravno, ogromnu krivicu snosi i struka i sami novinari koji su spremni da postupaju na takav način, neetično, neprofesionalno, uz nebrigu o javnom interesu”, navodi naša sagovornica.

Iako će alati za otkrivanje lažnih vesti nesumnjivo biti sve brojniji u godinama koje dolaze, ekspanzija lažnih vesti po svemu sudeći neće se zaustaviti. Rastući trend pogotovo je primetan u periodima važnih političkih procesa, sukoba, demokratskih, društvenih, humanitarnih, zdravstvenih ili bilo kojih drugih kriza. Na to upućuje i godišnja analiza za 2020. sprovedena u okviru projekta „Raskrikavanje” koja otkriva da je na naslovnicama pet novina (Kurir, Alo, Informer, Srpski telegraf i Večernje novosti) objavljeno skoro 1200 lažnih vesti samo tokom prošle godine.

Do zabrinjavajućih nalaza došlo je i prošlogodišnje istraživanje „Spoljnopolitičke posledice kovid-19 krize po Srbiju” koje je sproveo Savet za strateške politike (CFSP). Istraživanje je obuhvatilo 2.673 naslovne strane Večernjih novosti, Danasa, Blica, Kurira, Politike, Informera, Aloa i Srpskog telegrafa objavljene u periodu od 1. januara do 31. decembra 2020. godine, a rezultati pokazuju da su lažne vesti činile 16,8% sadržaja naslovnica, odnosno svaka šesta vest bila je lažna.

Posledice takvog izveštavanja medija već živimo ili ćemo tek živeti, a prava borba sa namernim lažnim vestima tek nas očekuje. Njihova ekspanzija nesumnjivo sledi, posebno ako znamo da nam uz sve aktuelne probleme i krize već tokom 2022. godine dolaze i novi izbori.

Izvor: Danas